Istorija spelte poznata je u Aziji još 15 000 godina p.n.e., a arheološka istraživanja su pokazala da je spelta u Evropi uzgajana još u kasnom neolitu (2500 – 1700 god. p.n.e.) na području Alpa. U 18. veku naše ere spelta postaje vrlo važan proizvod u trgovinskoj razmeni zemalja. U Egiptu, u vreme faraona, spelta se uzgajala pre 5.000 godina. Bila je žitarica koja se izvozila u Rimsko carstvo i uticala je na vojne pohode legionara kada je svaki vojnik nosio sa sobom porciju žita koja mu je tokom dugih marševa davala snagu. U toku 20-og veka smanjio se uzgoj zbog malih prinosa u odnosu na druge ukrštene pšenice, a pored toga žitarica sa ljuskom je bila teška za preradu.

Spelta je specifična jer njeno zrno okružuju dva omotača: pleva i ljuska. Sadrži gluten u manjoj količini nego druge pšenice, pa zbog toga ljudi koji su alergični na gluten koriste speltu u ishrani. Tokom rasta i razvoja našeg organizma potrebno je unositi belančevine od kojih su najvažnije esencijalne amonokiseline. Njih 8 moramo unositi u organizam hranom jer ih ne možemo sintetizovati. Zrno spelte sadrži veliki procenat metionina, fenilanina i leucina koji učestvuju u stvaranju hormona adrenalina i noradrenalina koji su odgovorni za regulaciju nivoa šećera u krvi. Odnos masti, belančevina i dijetetskih vlakana u zrnu spelte je odgovarajući za naš organizam, a dijetetska vlakna su lako rastvoriva u vodi što obezbeđuje brzu resorpciju hranljivih materija u organizmu. Spelta je bogata vitaminima B1 i B2. Visok sadržaj selena doprinosi zdravoj deobi ćelija jer njegov nedostatak doprinosi pojavi raka. Bogata je mineralima i sve to je preporučuje kao hranu koja doprinosi podizanju imuniteta našeg organizma.

Poslednjih godina u svetu, a i kod nas, primetno je povećanje površina na kojima se gaji spelta. Zbog svoje hranljivosti i lekovitih svojstava spelta se sve više koristi u ishrani. Zrno spelte sadrži proteine, ugljene hidrate, masti, vitamine, mineralne materije i celulozu u optimalnom odnosu. Zrno spelte sadrži više proteina u odnosu na običnu pšenicu (15% – 18%), što je po hranljivoj vrednosti približava ovsu. Bogata je vitaminima i mikroelementima, posebno selenom, zbog čega ima antioksidativno dejstvo. Sadrži i dijetalna biljna vlakna, pa je pogodna za dijete za mršavljenje. Njena upotreba je raznolika. Od očišćenog zrna može se dobiti integralno i belo brašno, odnosno hleb. Beli hleb duže ostaje mek i elastičan, dok integralni zadržava mekoću i do sedam dana. Može se korisiti i kao varivo, kao i u vidu pahuljica. Ljuskice spelte se koriste za punjenje prekrivača, jastuka, ležaljki, itd.

Spelta nema izražene zahteve prema klimatskim i zemljišnim uslovima. Otporna je prema bolestima i štetočinama, ima male zahteve prema đubrenju, pa se često koristi kao alternativno žito u organskoj proizvodnji. Ima skromne zahteve prema agrotehnici. Tehnologija gajenja se ne razlikuje mnogo od obične pšenice, osim zaštite i đubrenja. Postiže prinose od 5 t/ha, odnosno 3 t/ha očišćenog zrna.

I za kraj evo još nekih zanimljivosti o spelti koja se zove i krupnik.

Spelta kao rešenje protiv depresije

Za sve one koji su skloni depresiji, treba da znaju da je ova žitarica bogata triptofanom koji pospešuje sintezu serotonina, hormona sreće. Osim toga, spelta smanjuje nivo šećera u krvi i odličan je čuvar imuniteta. Ima antikancerogeno dejstvo, sprečava rast polipa koji neretko prerastu u rak debelog creva, smanjuje rizik od pojave raka dojke kod žena, a dobra je i za jetru. Zbog obilja belančevina, preporučuje se deci, trudnicama i starijim osobama.

Za poboljšanje varenja

Gluten iz spelte rastvorljiv je u vodi koji se prilikom zagrevanja razlaže, pa je mnogo lakši za probavu od glutena iz pšenice koji kada dospe u organe za varenje formira kuglice hrane koje je prilično teško svariti. Sorte pšenice koje se danas koriste u svom sastavu imaju inhibitore enzima. Oni uglavnom služe kao zaštita od insekata, ali njihova svojstva doprinose otežanom varenju.

Recept za beskvasni hleb od speltinog brašna

600 grama brašna od spelte

2 dl kisele vode

2 dl jogurta

1 jaje

1 kesica praška za pecivo

2 supene kašike ulja

1 kašičica soli

1 kašičica šećera

3 supene kašike izmešanih semenki: susam, suncokret, bundeva i lan

S obzirom da je hleb beskvasni i da ne ide u njega kvasac, onda je priprema hleba olakšana. U brašno sipate prašak za pecivo i polako mešajući dodajete jogurt i kiselu vodu. Na pola dodavanja stavite jedno celo jaje i nastavite da mesite. Dodate ulje, so i šećer i umesite testo. Kada je testo dobro izmešano, dodate na kraju semenke i sve još jednom dobro promesite.

Pripremite tepsiju, nauljite je, pospite brašnom, od testa formirajte veknu ili lepinju i stavite u tepsiju. Stavite tepsiju u zagrejanu rernu na 200 °C i pecite 40 minuta.