Smatra se da treba svi da ga jedu, što ređe su u mogućnosti, ne samo zbog svog ukusa, već i zbog svoje lekovitosti.
Ipak, kao i u svemu ne treba preterivati. Pored svih dobro poznatih strana, spanać ima i neke nedostatke, o kojima se mora voditi računa. Sadrži dosta oksalne kiseline, naročito u lisnim drškama, pa ga moraju izbegavati ljudi koji imaju problem sa bubrezima, jer stvoreni oksalati mogu izazvati velike tegobe u bubrežnim kanalima.
U ovom slučaju se spanać gaji kao treća kultura, u plasteničkoj proizvodnji, kod mladog poljoprivrednika Aleksandra Zdravkovića. Prethodne kulture su bile zelena salata, koja je gajena kao prva kultura i naravno, neizostavni paradajz.
Ako se nekome čini da su možda tri kulture mnogo za jednu godinu u plasteniku, stalnom primenom stajnjaka, analizom zemljišta i adekvatnom primenom mineralnih i vodotopivih đubriva, kao i đubriva koja regulišu pH vrednost, tj. vraćaju u normalu, mogu se izbeći svi potencijalni problemi, koji mogu nastati kao rezultat eksploatacije zemljišta i u najgorem slučaju nepoštovanja plodoreda.
Kada govorimo o uslovima uspevanja, spanać nema preterane zahteve za visokim temperaturam i izuzetno je otporan prema niskim. Minimalna temperatura za klijanje semena je 3-4 oC, a maksimalna 20 oC. Optimalne temperature u fazi porasta su između 13 i 16 oC.
Zanimljiva činjenica je da biljke u aktivnom porastu mogu da izdrže temperature do -8 oC.
Međutim, ono što je posebno interesantno je da ozime sorte spanaća mogu da izdrže i do -20 oC. Kritične temperature, pri kojima biljka doživljava izuzetno jak stres su ispod -30 oC, što je veoma redak slučaj.
Spanać sam po sebi iziskuje vrlo dobro, bogato i strukturno zemljište obezbeđeno svim potrebnim makro i mikroelementima koji su određenim količinama neophodni za osnovne fiziološke procese koje biljka vrši. Pogotovo ako se kao u ovom slučaju radi o trećoj kulturi u toku godine, striktno treba poštovati pravila i pridržavati ih se.
M.S.
