Sočivo se u ishrani koristi još od kamenog doba

Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva, odnosno leće. Sočivo se ubraja u grupu zrnastih mahunarki. Siromašno je mastima. Sadrži značajne količine vitamina i minerala, odličan je izvor vitamina B6, fosfora, magnezijuma, gvožđa i cinka. Ne sadrži zasićene masnoće, kao ni štetni holesterol.

Sočivo – izvanredan izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana

Rastvorljiva vlakna snižavaju nivo glukoze i holesterola u krvi, i na taj način smanjuju potrebu za insulinom kod osoba obolelih od dijabetesa.

Rastvorljiva vlakna snižavaju nivo glukoze i holesterola u krvi, i na taj način smanjuju potrebu za insulinom kod osoba obolelih od dijabetesa. Nerastvorljiva vlakna pospešuju probavu i skraćuju vreme zadržavanja hrane u probavnom traktu, i na taj način smanjuju rizik od raka debelog creva. Visok sadržaj vitamina B-kompleksa povoljno utiče na nervni sistem, a visoki sadržaj gvožđa pomaže u sprečavanju slabokrvnosti.

Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Sočivo ima i veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

U našoj kuhinji ova mahunarka se vrlo malo koristi, dok je svetske kuhinje upotrebljavaju na pomalo egzotičan način

Brašno od sočiva može se mešati sa brašnima žitaricama u pripremi hleba i kolača.

Kako se priprema sočivo?

Sočivo može da se priprema i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak ne preporučuje. Kada se ocedi, nalije se vodom, tri puta više od količine sočiva i kuva. U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta.

Zelena vrsta sočiva, koja je najzastupljenija kod nas, kuva se oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom se smanji temperatura i pokrije posuda u kojoj se kuva. Za salatu od sočiva dovoljno je kraće kuvanje, a za kašu duže.

Sočivo se najbolje se kombinuje sa pirinčem. Kada se priprema sa mesom, dobro ide uz prasetinu ili piletinu. U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, sveže začinsko bilje. Kuvano sočivo možete da poslužite i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.

Da li ste znali da, od industrijski popularnih biljaka, jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva?

Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica.

Proteini iz sočiva, o kojima je reč, sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin zbog kojih je važan izvor belančevina. Kalorijski, sočivo obezbeđuje 353 kalorije u 100 grama. Kada se skuva ima energetsku vrednost od 230 kalorija u 100 grama.

Ali,sočivo ima i neke loše osobine

Naime, sočivo je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva.

Zbog ovoga se, pre kuvanja, sočivo potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.

Tekst priredio: Dipl. inž. Goran Veljković