Smrdibube – mala čudovišta koja štete usevima i napadaju naše domove

1852
0
SHARE
braon smrdibuba
braon smrdibuba

Danas postoji oko 5. 000 vrsta smrdibuba, insekata štitastog oblika koji pripadaju porodici Pentatomidae. Domaća zelena smrdibuba u Srbiji je poslednjih godina potisnuta od strane mramorne braon smrdibube.

Mramorna braon smrdibuba je jedna od najozloglašenijih koju je i časopis The New Yorker nazvao najdosadnijom, najdestruktivnijom i najružnijom od svih smrdibuba. To je invazivna vrsta koja opseda sve više i Evropu i Severnu Ameriku, a od skoro i Srbiju. U Srbiji mramorna smrdibuba još uvek nije rasprostranjena u toj meri, ali u Amrici pravi velike probleme u poljoprivredi pošto je razvila rezistentnost na primenjene insekticide.

Prva mramorna braon smrdibuba pojavila se u Americi, u Alentaunu (Pensilvanija) 1998. godine. Međutim, pretpostavlja se da su bube stigle nekoliko godina ranije pre toga, u velikim kontejnerima, u kojima se transportuje roba. Od te godine smrdibube su se proširile na 43 američke države, a očekuje se da će ih uskoro biti na celom kontinentu.

Prema pisanju New York Times-a, nakon 10 godina pošto je braon smrdibuba otkrivena u Americi, primećena je i u Švajcarskoj i ostalim evropskim zemljama. Godine su bile potrebne da bi se ova vrsta smrdibuba identifikovala. Kada su bube dostavljene entomologu Karen Bernhard u Pensilvaniji, ona nije bila sigurna koja je to vrsta smrdibube. Karen nije bila sigurna da je to vrsta Euschistus servus. Tek 2001. godine nakon što je Karen poslala primerke svog istraživanja Ričardu Hoebeku, takođe entomologu koji se specijalizovao za te invazivne vrste i koji je tada radio u Cornell-u, tek tada su one identifikovane kao mramorne braon smrdibube.

jaja smrdibube
jaja smrdibube

Nisu prijatnog izgleda

Nakon što se izlegu crno-crvene ženke prolaze 5 faza razvoja, dok ne izrastu u mramorne smrdibube braon boje. Veličine su 1 cm otprilike, sa belim antenama, nogicama i svetlim i tamnim trakama na stomaku, koje se smenjuju. Sve ove osobine smrdibube razlikuju od drugih vrsta buba. Njihov životni vek je do 8 meseci.

Njihova tečnost je slična biljci korijander

Tvorovi, smrdljive čarape i korijander su samo neki od mirisa koji asociraju na smrad ove mramorne braon smrdibube. Dve glavne hemikalije koje su odgovorne za taj smrdljivi miris su trans 2-oktenal i trans 2-decenal. I upravo ova druga hemikalija je ta koja biljci korijander daje taj karakterističan miris. Međutim, prema studiji iz 2016. godine pokazalo se da sprej koji luče smrdibube sprečava razvoj određenih bakterija, dakle poseduju i antibakterijska svojstva.

Smrdibube jedu jabuke

Smrdibube uništavaju više od 100 vrsta uzgajanih biljaka. Neke od biljaka koje jedu su jabuke, kruške, boranija, kukuruz, breskve, paradajz i druge. U nešto manjoj meri jedu i kajsije, borovnice, karfiol, brokoli. Hrane se na taj način što svojim ustima probiju koru ovih biljaka i onda sisaju sokove iz njih.

U Americi je 2010. godine samo šteta na rodu jabuka od ovih „čudovišta“ iznosila 37 miliona dolara.

Mogu potpuno da opsednu Vaš stan ili kuću

Tokom zime smrdibube traže toplo mesto da se ušuškaju i da provedu zimu u hibernaciji do proleća. Ukoliko su napolju onda sklonište traže u stablima osušenog drveća, ali često znaju da ulaze i u kuće kroz otvorene prozore i vrata ili bilo kakve rupe koje pronađu. Prema pisanju časopisu The New Yorker studije su pokazale da iako su smrdibube relativno velike mogu da se provuku kroz bilo kakav prorez koji je veći od 7 mm. Dakle, vrlo im je lako da se svuda provuku, i teško ih je sprečiti da ulaze u kuću. Te stoga se preporučuje stavljanje zaštitnih mreža na prozore. Kada smrdibuba nađe toplo mesto koje joj prija ona ispušta supstancu feromon, koja može da traje do godinu dana. Taj feromon služi da privuče i ostale bube na isto to mesto, gde se onda sve zajedno okupljaju. Tako je u jednoj kući u Merilendu pronađeno čak 26. 000 tih smrdibuba, koje su se nastanile na jednom mestu.

Dobra vest je da iako su veoma dosadne i smrde, ne mogu da uzrokuju nikakvu strukturalnu štetu na enterijeru, kao npr. mravi koji mogu da pojedu drvo.

Kako se otarasiti smrdibuba

Prema nekim istraživanjima pokazalo se da je najefektivniji metod za uklanjanje ovih štetočina posuda koja se obloži folijom i potom se napuni vodom u kojoj je rastvoren sapun. Posuda se ostavi da stoji u mračnoj sobi, a iznad nje se fiksira uključena lampa, koja privlači smrdibube. Ovaj metod se pokazao kao najefikasniji, čak i od prskanja raznoraznim preparatima, jer su se smrdibube praktično udavile u toj tečnosti.

Smrdibube su odlični letači

Dok se nalaze u kućnim uslovima smrdibube deluju prilično lenje, međutim kada su u divljini istraživanja su pokazala da smrdibube tokom 24 h mogu da prelete do 1.6 km. Što bi značilo da po pravoj liniji mogu da lete 9.6 km/ha.

Ne ujedaju

Smrdibube nisu opasne, ne ujedaju, jedino je smrad kod njih problem. Kod nekih ljudi može doći do pojave alergijskih reakcija. Takođe, one nisu opasne ni po kućne ljubimce.

Utiču na kvalitet crnog vina

Smrdibube se hrane grožđem, ali takođe mogu da upropaste kvalitet crnog vina tako što upadaju zajedno sa grožđem u mešavinu, prilikom postupka proizvodnje vina. Kada se grožđe mulja prilikom postupka prerade u vino, smrdibube tada ispuštaju supstance koje loše utiču na ukus samog vina. Istraživanja su otkrila da ako otprilike u jednoj šaki grožđa imamo 3 smrdibube, to može potpuno da upropasti ukus samog vina.

Ostavljaju tragove na lišću i na biljkama

Naučnici su otkrili da mogu da detektuju DNK smrdibuba u vodi kojom poljoprivrednici ispiraju voće i povrće pre nego ga iznesu na pijace da prodaju.

Prirodni predatori

Jedan od prirodnih predatora ovih buba je vrsta osa. I one su takođe nedavno pronađene u Americi. A kako bi se na prirodan način suzbile smrdibube naučnici su istraživali šta se nalazi i u Aziji od njihovih prirodnih predatora. Istraživanja su pokazala da određena vrsta osa tzv. samurai ose u Aziji regulišu brojnost smrdibuba. Sa prelaskom mramorne braon smrdibube u severnu Ameriku načnici su zabeležili i prisustvo samurai osa koje su za smrdibubama došli na tlo Amerike. Za sada se još uvek prati cela situacija i još nije pronađen pouzdan način kako da se na najefikasniji način otarasimo smrdibuba. Ali uvođenjem prirodnih predatora smrdibuba u eko-sistem za sada izgleda kao najbolji način za kontrolu brojnosti smrdibuba.

Tekst priredila: MPapić