foto: GoatsWeekly
foto: GoatsWeekly
- Reklama -

Nedavno potpisani sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom donosi našim poljoprivrednim proizvođačima nove mogućnosti bescarinskog izvoza svojih proizvoda.

Ovaj sporazum, između ostalog omogućava veći plasman ovčijeg i kozijeg sira.

Postavlja se pitanje: Da li u krajevima poznatim po proizvodnji ovih vrsta sireva ima dovoljne količine za izvoz ili su to količine koje jedva zadovoljavaju potrebe našeg, domaćeg tržišta.

Region koji je itekako prepoznatljiv po proizvodnji ovčijeg i kozijeg sira, takođe i kačkavalja jeste Pirot i njegova okolina. Situacija koju pamtimo godinama unazad, kada je slobodno možemo da kažemo, proizvodnja sira i kačkavalja bila u eksponencijalnom rastu, proizvodi su se izvozili u izuzetno velikim količinama od nekoliko vagona!

Poslednjih godina, ne samo u Pirotu, već na teritoriji cele Srbije, postoji problem smanjenja ovaca i po svemu sudeći količine ovčijeg sira nisu dovoljne da podmire domaće, a kamo li strano tržište!

Deluje kao prava nemoć, odnosno nemogućnost delovanja u situaciji poput ove, gde nam je omogućen izvoz bez carine, gde smo oslobođeni mnogih taksi i dažbina, ali mi nemamo robu koju možemo da plasiramo!

Čak i ako se budu pravili planovi za obnavljanje proizvodnje, celokupan proces iziskuje duži vremenski period, kako bi se situacija dovela u stanje balansa, krenuo ponovo izvoz i ovom kraju se vratio stari sjaj.

Prema zvaničnim podacima, u Pirotu ima 10.000 ovaca, što je generalno gledano, jako malo i nedovoljno u poređenju sa potrebama i zahtevima za količinom koje bi naši stočari trebalo da ispune.

To su uglavnom mala i po neko srednje poljoprivredno gazdinstvo, gde se proizvodnja sira odvija na primitivan način, bez savremene opreme, takvi sirevi su najbolji i najukusniji, ali problem količine je sam po sebi nezaobilazan.

 

 

Izvor: Naša Sela

M. Stojanović

Prethodni tekstMonilioza DUNJE – trulež ploda posle berbe
Sledeći tekstAZOT u grožđu i fermentacija vina