- Reklama -

Piše: Goran Veljković

Međutim, pravih pčelara je danas malo, pa i pravih priča o pčelarstvu. Retki “pravi” su oni koji s ljubavlju brinu o medonosnim pčelicama – kako im često tepaju, vode računa o higijeni, štite ih od varoe i puštaju na kvalitetne polenske paše. Svu tu brigu pčele vraćaju kvalitetnim medom kojeg je, na žalost sve manje, a industrijskog meda sve više.

Ali, pravi medari, kako se još uvek u narodu nazivaju pčelari, ne mare za nelojalnu konkurenciju, jer dobro znaju da kvalitetan med uvek nađe svoj put do kupaca.

Jedna takva “prava” priča stigla je iz Gornje Trnave gde živi Milijan Borisavljević, pasionirani zaljubljenik u prirodu i pčelinji rod.

Milijan nije običan pčelar, iako se bavi i drugim poljoprivrednim poslovima i pripada poljoprivrednim proizvođačima koji su slični u poslovanju.

Pčelar iz topolskog kraja vodi domaćinstvo ima i veliki vinograd, budući da su Topola i obližnji Oplenac poznati po vinu i vinovoj lozi, kao i po letnjikovcu Kralja Petra I Karađorđevića, koji je u njima uživao.

Naizgled, poljoprivrednik kao i svi drugi. Međutim, Milijan od svih grana kojim se bavi najviše voli pčelarstvo i svoje “medonosnice”.

Njegova ljubav prema pčelama je toliko velika da ih je, umesto klasičnog pčelinjka sa košnicama gde pčelari uzgajaju pčele, pustio da slobodno zuje po šumi.

Ne vodi ih na sezonske ispaše, već ih je smestio u prirodno okruženje i pustio da se roje u stablima stoletnog drveća, gde imaju svoje saće u kojem skladište med.

– Pčele uopšte nisu ljute, ukoliko im prilazimo sa pažnjom i obazrivo. Naravno, desi se da neka i pecne, ali to nije ništa strašno – kaže Milijan.

Budući da je Milijan ozbiljan pčelar sa velikim brojem rojeva, prirodno bi bilo da ih selektuje u košnice i na taj način lakše održava pčelinjak. Međutim, medar iz Topole ipak se odlučio da ih čuva u njihovom prirodnom staništu, u šumi.

Ovakav način proizvodnje meda i držanja pčela mnogo je zahtevniji i podrazumeva potpuno drugačiji pristup proizvodnji.

Ovde pčele žive slobodno, u prirodi, imaju drugačiji instinkt u čuvanju svog blaga, pa im je izuzetno teško prići. Da bi sačuvao ideju o držanju pčela u prirodnom staništu, Milijan ručno pravi košnice i u njih naseljava matice. Uprkos tome što sebi otežava posao, čini sve da pčelama bude udobno.

Prirodna ispaša, “slobodan let” ili ljubav koju im Milijan pruža kroz negu i zaštitu doprineli su da med koji prave njegove pčele spada u najčistiji med u Srbiji, koji ima potpuno drugačiji miris i ukus.