- Reklama -
Slider

Medonosna biljka, koja pčelama daje dosta nektara i polena

Slačica je danas među popularnijim začinima kojima se trguje u svetu, a glavni proizvođači su Indija, Kanada, Mađarska, Velika Britanija i Amerika. Poznata je po svojoj lekovitosti, niskoj kaloričnosti i visokoj hranljivoj vrednosti.

Jednogodišnja biljka iz familije kupusa Brassica, slačica raste u regionima sa umerenom temperaturom i relativno vlažnim zemljištem. Voli sunce i đubrenje i sazreva za 45-50 dana, od maja do avgusta. Semenke su sitne, žute, crne i braon, a sve tri vrste imaju slične osobine i razlikuju se samo u stepenu jačine ukusa. U narodu je poznata pod različitim imenima: mustarda, senf, ardalj, gorušica, ognjica, muštar i dr.

Bela i crna slačica su jednogodišnje zeljaste biljke, koje vretenast korenov sistem čini tolerantnim prema različitim tipovima zemljišta. Stablo je uspravno i razgranato, obraslo oštrim maljama, s tim što je kod crne slačice u gornjem delu golo. Odrasla biljka bele slačice dostiže visinu 0,8–1,5 m, dok crna slačica može da naraste i do 2 m. Listovi su različitog oblika, maljavi, a po obodu krupno nazubljeni. Cveta od maja do kraja juna, a cvetovi su sitni, žuti, sakupljeni u grozdaste cvasti. Seme bele slačice je oko 2 mm u prečniku, bledožute boje, bez mirisa, ali ljutog ukusa, u plodu obično ima 4 do 8 semena. U plodu crne slačice ima 10–12 semena, prečnika oko 1 mm, tamnobraon do crne boje.

Otporna je na visoke temperature, premda izrazito vreli dani tokom perioda cvetanja i zrenja, mogu umanjiti količinu i kvalitet semena. Potreban im je visok sadržaj hraniva u zemljištu, posebno azota, a najbolje uspevaju na relativno teškim peskovito-glinovitim i dobro ocednim zemljištima, neutralne pH reakcije. U južnom Banatu najčešće se uzgaja na černozemu. U našim uslovima, slačica niče 7–10 dana nakon setve. Pod povoljnim klimatskim uslovima, zemlju će prekriti za 4–5 nedelja, 7–10 dana kasnije počinje period cvetanja koji traje do 30 dana. Vegetacioni period obično traje 110–120 dana, mlade biljke su otporne na mraz do –6°C, dok jaki mrazevi mogu uništiti usev.

Gajenje

Obavezno se gaji u plodoredu, posle repe, pšenice i drugih strnih žita, a ne sme se gajiti posle suncokreta, soje, kupusa, repice i drugih vrsta iz porodice krstašica. Zemljište za setvu slačice mora biti kvalitetno pripremljeno, bez žetvenih ostataka i korova. Osnovna obrada izvodi se u jesen, a predsetvena priprema u proleće. Optimalno vreme setve je kraj marta – početak aprila. Ranija setva omogućava biljkama da iskoriste prolećnu vlagu za obrazovanje dovoljno snažnog habitusa pre nicanja korova i izbegnu sušne periode tokom leta, a takođe i uspešniju zaštitu biljaka od štetočina, jer se izbegava drugi napad larve repičine ose (Athalia colibri). Temperatura zemljišta treba da je bar 4 – 6°C na dubini od 2 do 3 cm. Seje se vrstačnim sejalicama na dubinu 2 do 3 cm, a međuredni razmak je obično 24 cm. Optimalne količina semena su 8 do 10 kg/ha bele slačice i 6 do 8 kg/ha semena crne slačice.

Žanje se u leto, dok je stabljika još zelena, kad lišće počne da opada i kad ljuske požute, a seme u donjim ljuskama postane mrko. Žanje se noću, dok ima rose, snopići se ostave 10 do 15 dana u krstinama da se osuše i zatim se vrše ili mlate kao pasulj. S jednog hektara dobija se oko 1.000 kg semena.

Lekovita svojstva slačice

Pomaže kod prehlada, gripa, bronhitisa, glavobolje, reumatizma, mišićnih bolova i promrzlina. Stimuliše apetit tako što povećava lučenje pljuvačke i do osam puta. Ima laksativna svojstva, a takođe stimuliše organe za varenje i cirkulaciju. Bogat je izvor selena, omega-3 masnih kiselina, fosfora, magnezijuma, mangana, dijetalnih vlakana, gvožđa, kalcijuma, proteina, cinka i nijacina (vitamin B3). Zbog izuzetnih osobina, preporučuje se svakodnevna primena u pripremanju hrane, jer se na taj način dopunjuje ne samo ukus hrane, već i kvalitet i hranljivost obroka.

Poznata je po jakom antibakterijskom dejstvu i uništava parazite u hrani, zbog čega se koristi za konzerviranje namirnica. Može se posuti po pirinču, povrću i salati, da doda boju i ukus. Mlevena slačica se koristi za prelive u salatama, jela s jajima, pripremanje senfa i majoneza. Posebno se preporučuje kod pripreme kupusa, karfiola, mahunarki, kelja, brokolija. Daje posebno aromatičan ukus hrani ako se semenke prže u ulju. Gvožđe i fosfor podstiče radnu sposobnost, a nijacin utiče na očuvanje nervnog sistema i kože. Vitamini A, C, E, amino-kiseline i dijetalna vlakna čine slačicu savršenim antioksidansom i pojačavaju imunitet. Utvrđeno je da Isothiocyanates, jedinjenje koje se nalazi u slačici, može da zaustavi rast ćelija raka.

 

Slider