Šipak – kada se preporučuje sadnja kod nas?

460
0
SHARE

Šipak je listopadna suptropska voćna vrsta koja raste kao nisko drvo ili žbun i dostiže visinu tri-četiri metara.

Ima tanke, obično trnovite grane, a listovi su eliptično duguljasti. Cvetovi se obrazuju na vrhu grančice pojedinačno ili u grupama tri-pet, s mesnatom crvenom čašicom i krunicom lepe crvene boje kao i čašica. Koren šipka snažan je i razgranat, čije pružanje u dubinu zavisi od zemljišta i uslova gajenja.

Ima sorti samooplodnih i samobesplodnih

Zbog toga pri podizanju zasada šipka treba uvek obezbediti više različitih sorti, jer se tako obezbeđuje stalna i velika rodnost.
Šipak cveta krajem maja ili početkom juna, a plodovi šipka sazrevaju početkom oktobra i tokom novembra.

U pogledu klimatskih uslova, za uspešno gajenje šipak ima zahteve slične smokvi. To je voćka tropske i suptropske oblasti.

Šipku najviše pogoduju semiaridne oblasti (oblasti podložne poplavama), gde u vreme sazrevanja plodova vladaju visoke temperature i suvo je.

Jedna je od najotpornijih suptropskih voćnih vrsta koja može da izdrži u toku zime i do minus 17 stepeni

Šipak raste duž obale Jadranskog mora i dublje u unutrašnjosti gde prodire jadranska klima, što zavisnosi od geografskih uslova i orografije terena (nadmorske visine, nagiba terena, stepena razuđenosti reljefa itd.). Uspešno se uzgaja do 300 metara nadmorske visine.

Šipak voli položaje zaklonjene od vetra, ali i dosta svetlosti i toplote. Navodnjavanje u toku letnjih meseci je neophodna mera. Međutim, suvišna vlaga u vreme sazrevanja plodova u septembru, negativno se održava na njihov kvalitet. Ako naglo dobije velike količine vode u jesen, plodozi pucaju i postaju gotovo neupotrebljivi. Šipak dobro uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali mu najviše odgovaraju duboka, propusna i nešto malo lakša zemljišta.

Šipak se vrlo brzo podmlađuje iz izdanaka i lako razmnožava reznicama i mladuncima

Počinje da rađa u trećoj godini, kasnije redovno i obilno rađa, a dosta je skroman u pogledu prirodnih uslova i agro-tehnike.

Najbolje su reznice dužine 25-30 i debljine 0,5-jedan cantimetar i obično se uzimaju od izbojaka ili izdanaka.

Sredinom marta pripremljene reznice se presađuje u zemljište bogato humusom i hranljivim elementima.
Sadnja se obavlja u redove na rastojanju između redova 80 centimetara, i u redu 15 centimetara.

Razmak između redova zavisi od primene mehanizacije za međurednu obradu. Reznice se zatrpavaju zemljom, ali se na površini ostavlja jedan ili dva pupoljka i pokrivaju slojem sitne zemlje debljine tri-pet centimetara.

Iz presađenih reznica se do kraja vegetacije razvija dobar korenov sistem i mladice, koje se na kraju vegetacije vode kao gotove sadnice. Istina, mogu da se ostave u rasadniku i dve godine, da bi se dobila kvalitetnija sadnica.

U toku proizvodnje sadnica neophodno je sprovođenje standardnih agrotehničkih mera – obradu zemljišta, đubrenje, navodnjavanje, u zemljišta duboko oranje, i površinsku pripremu za sadnju.

U našim klimatskim uslovima preporučuje se sadnja šipka u februaru

Kontejnerskim sadnicama može da se obavlja u svako doba godine. Pošto je zemljište pravilno pripremljeno, pristupa se iskorišćavanju mesta za sadnju.

Razmak sadnje zavisi od više činilaca: načina gajenja, oblika uzgoja, sorte, kvaliteta zemljišta, primene mehanizacije i dr. Ako se šipak gaji kao stablašica, najpogodnije rastojanje je pet metara između redova i četiri metra u redu.

Gajenju šipka kao žbuna odgovara međuredno rastojanje 5 centimetara, a u redu 2,5-optimalnim agrotehničkim rokovima.

Pri podizanju zasada šipka neophodno je uzeti u obzir prirodne uslove rejona i najniže temperature u toku zime: rane jesenje i kasne prolećne mrazeve i njihove učestalosti, količinu padavina i njihov raspored u toku godine i u vreme vegetacije, relativnu vlažnost vazduha i zemljišta, tipove tla koji preovlađuju.