Sezonski rad u poljoprivredi: Šta kaže zakon? Da li i komšija kom pomažete mora da vas prijavi?

436
0
SHARE

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima je na snagu stupio 7.januara. Takođe, pušten je u rad i elektronski portal poreske uprave zahvaljujući kojem poljoprivredni poslodavci sada mogu svakodnevno da prijavljuju i odjavljuju radnike.

Šta se predviđa novim setom pravila kada su u pitanju sezonski radnici? Šta se podrazumeva pod sezonskim radom? Da li mora da se potpiše neki ugovor i šta će biti sa socijalnom pomoći? – odgovore na ova i slična pitanja dobili smo od diplomiranog pravnika Snežane Bogdanović iz minstarstva rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja.

Prema rečima naše sagovornice Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima predstavlja poseban zakon koji uređuje određenu oblast rada – sada trenutno samo sezonske poslove u oblasti poljoprivrede. Ministarstvo rada je analizom prepoznalo da u poljoprivredi ima najviše neprijavljenog rada, odnosno rada na crno, ali i komplikacija prijavljivanja sezonskih radnika za osiguranje – uglavnom zbog angažovanja radnika na jedan ili dva dana, prestanka potrebe za radom, povećanog obima posla u određenom periodu itd.

Dok s druge strane, Zakon o radu (koji nije izmenjen) je sistemski zakon koji uređuje radne odnose, neke druge oblike radnog angažovanja.

Sezonski radnik po zakonu je onaj radnik koji radi za novac u poljoprivredi na određenim poslovima.

Kada je reč o poljoprivrednim gazdinstvima, oni mogu da aganžaju sezonske radnike, ali isto tako mogu i da nastave da rade sa članovima porodice, prijateljima, komšijama bez primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju.
Dakle, sezonski radnik mora da se prijavi ukoliko radi za novčanu naknadu i prijavljuje se onoliko dana koliko radi.

Ugovor se ne potpisuje, ugovor je po pristupu

,, Praktično poslodavac je dužan da upozna radnika sa uslovima rada, načinom rada, sa naknadom, sa radnim vremenom – sve ono što obuhvata jedna usluga o radu. I onda, u tom slučaju, ako on prihvati da radi (to je praktično usmeni ugovor) ima pravo da traži potvrdu o radnom angažovanju od tog poljoprivrednog proizvođača, od preduzetnika ili pravnog lica kod kog je angažovan.“ – objasnila je Snežana Bogdanović.

Ukoliko preduzetnik prijavi sezonskog radnika, njemu se ne uskraćuje socijalna pomoć. Već naprotiv, sezonski radnici mogu da legalno rade bez uskraćivanja socijalne i novčane pomoći koje primaju. Trenutno je minimalna dnevnica u visini minimalne cene rada i iznosi oko 153 -156 dinara na sat.

,, Moramo imati u vidu da su nam poslodavci veliki kombinati, oni plaćaju neto i plus su dužni da uplate poreze i doprinose koji su ove godine oko 300 dinara na dan bez obzira na broj radnih sati.” – objasnila je Snežana Bogdanović vezano za socijalnu pomoć sezonskih radnika.

Takođe, sezonski radnik ima pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. Bez obzira da li sezonski radnik ima overenu zdravstvenu knjižicu, poslodavac je dužan da izda povrednu listu.