Piše: Redakcija BZ
#odgovornonovinarstvo

Čuveni narodni učitelj, nekada je bio almanah svakog doma, a danas je Iphone progutao sve ono vredno što smo iz nje naučili. Da je kojim slučajem, snimljen film po životu ovog neverovatnog ćoveka, verovatno bi bio duži od Ben Hura.

Zbirka Vase Pelagića, kupljena od žene Jovana Skerlića još 1945. godine, čuva se u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Zbirka sadrži više od 150 pisama koja su stizala su sa svih strana sveta.

Rođen je 1838. godine u Gornjem Žabru (današnje Pelagićevo) u bosanskoj Posavini, Vasa Pelagić. Jedan je od najvećih revolucionara i jedan od prvih socijalista Balkana. Za života objavio je i ljudima razdelio preko 250.000 primeraka svojih knjiga. Čuveni Narodni učitelj, objavljen je 1879. godine i nekako spontano postao način života koji čuva naše zdravlje.

Revolucionar svog vremena, doktor Vasa, savete je davao oslanjajući se na prirodu i protiv ondašnje farmaceutske mafije, za koje običan čovek nije imao novca.

Foto: Pixabay

Za svaku narodnu boljku, Pelagić je imao efikasan narodni lek, poput onog za grip:

Trljati bolesnika svako veče po celom telu čarapom vunenom umočenom u sirće, zejtin i kamfor, a iza vrata oblagati utučen ren, pa je bolesnik uskoro zdrav.

Mudri saveti za jednostavne ljude i njihov život, spasavali su i lečili:

Ko se pere i trlja prsa ladnom vodom i udešava da se u sobi nikad ne oznoji, neće dobiti kijavicu. A ko je dobije, neka odmah uzme sekiru i nek cepa drva dok ga ne oblije znoj po celom telu.

Vasa Pelagić medicinu je završio na univerzitetu u Moskvi u koju je pobegao nakon sukoba s Turcima u Brčkom, gde je radio kao učitelj.

Više vredi izučiti i znati koliko zdravstvene i ekonomske koristi leže u koprivi i suncokretu, u pužu i kornjači, no svo znanje što je pjevao Gundulić, Virđinije, Cicero, Mušicki, Puškin i drugi – zapisao je po povratku iz Rusije.

Mučen, kažnjavan i iscrpljen bolešću Vasa Pelagić umro je 1899. u bolnici zatvora Zabela kod Požarevca. Sahranjen je noću, tajno, kao robijaš na zatvorskom groblju. Vlasti nisu dozvolile prijateljima da njegove posmrtne ostatke prenesu u Beograd.

Proživeo je filmski život, narod ga je obožavao, verovao mu, a njegove tradicionalne medicinske savete, usvajali su i učeni i nepismeni.

Danas, 130 godina nakon objavljivanja prvog izdanja knjige, u vreme kada smo dovedeni pred globalnu zdravstvenu krizu, možda nije loše da se podsetimo zašto je život po Pelagiću bio toliko popularan.

Redakcija portala Bolja zemlja, u skladu sa svojim nazivom, pokrenula je serijal Pelagićevih saveta za zdrav i bolji život… i bolju zemlju.