Šepavost ovaca: Šta je stvarno opasno kod šepavosti?

593
0
SHARE
Šta je stvarno opasno kod šepavosti ovaca?
Šta je stvarno opasno kod šepavosti ovaca?

Šepavost ovaca je skoro možemo da kažemo uobičajen problem u svim našim stadima, do te mere da čobani i ovčari skoro i ne obraćaju pažnju na to da im ovce šepaju i smatraju to normalnim.

Međutim, naravno to nije normalno i šepavost ovaca može da dovede do problema koji se odražavaju na prirast jagnjadi, proizvodnju mesa i vune, a i ne izgleda baš privlačno videti takvo stado.

Postoje slučajevi kada šepavost ovaca izaziva problem u ishrani, na primer previše žitarica u ishrani može da dovede do indigestija i do pojave zapaljenja papka.

Međutim, problemi sa sistemom za varenje se mnogo češće primete i pre nego što dođe do laminitisa kako se naziva.

Neka virusna oboljenja, kao što je zarazna ektima ovaca može da dovede i do šepavosti, ali tu šepavost prate obično i drugi simptomi.

Oboleo papak šepavost ovaca
Oboleo papak – šepavost ovaca Foto: preuzeto sa http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

Najčešći uzrok šepavosti kod ovaca je zarazno, bakterijsko oboljenje koje izazivaju dve bakterije istovremeno.

Samostalno ni jedna ni druga ne mogu da dovedu do pojave oboljenja – tek ukoliko se dogodi da se zajedno nađu na papku ovce dolazi do ozbiljnih problema. I jedna i druga se razvijaju bez prisustva vazduha.

 

Prva vrsta, Fuzobakterije dovodi do blagog truljenja i više razmekšavanja rožine papka, a zatim se na tako razmekšalu rožinu naseljava vrsta bakterija koja dovodi do pravog truležnog procesa koji izjeda i rožinu u sva vezivna tkiva, a može čak da pređe i na kost.

Papak se razdvaja od okolnih tkiva, javlja se karakteristična smrad na trulo, a ovca šepa na obolelu nogu zbog jakog bola koji se javlja. Važno je napomenuti da cela bolest ponekad počinje samo kao blago zapaljenje papaka – gde se nalazi malo crvenila između, ali se slika kasnije pogoršava.

Stvarno opasno u šepavosti je da nikad ne obole sve ovce, tako da se ovčaru čini da postoji problem samo sa nekim životinjama, ali u stvari sve nose uzročnika bolesti na papcima samo drugačije reaguju.

Stvarni problem kod sepavosti ovaca
Stvarni problem kod sepavosti ovaca

I jedna i druga vrsta bakterije se prenose sa životinje na životinju, ali ipak verovatnije sa životinje na tle, zemljište, odakle se opet prenose na zdravu ovcu.

Drugim rečima, tamo gde se napasaju šepave ovce, vrlo je verovatno da će se čak i zdrave zaraziti. Svaka predispozicija ka oštećenju papka, kameniti ili grub teren koji dovodi do malih oštećenja rožine predisponira ulaz bakterija. Uzročnik bolesti može da ostane u zemljištu do tri nedelje, međutim mnogo duže na papcima naizgled zdravih ovaca.

Bolesna ovca može da živi prilično dugo sa oboljenjem koje može da pređe i u hroničnu fazu kada se rožina pođedno brzo troši, peruta i uništava kao što se i stvara.

Ovca se čak vremenom i navikne na stanje u kojem se nalazi, ali istraživanja su jasno pokazala da postoji umanjene prirasta, mlečnosti i da ovca nije u stanju da se brine o jagnjadima. Naravno, obolele ovce uginjavaju ranije nego zdravije.

Šepavost kod ovaca se leči
Šepavost kod ovaca se leči

Ono što je dobra vest i što mnogi naši ovčari nisu shvatili je da se šepavost leči.

Mada će razni veterinari pokušati da vam prodaju razne skupe antibiotske sprejeve uz priču o tome kako mrtva rožina s papka mora da se skine – što sve košta.

U stvari, istraživači u Australiji, gde je šepavost ovaca veliki problem, zbog velikog broja ovaca su pokazali da je najefektivniji metod potapanje papaka u dužini od 30 minuta i to neočišćenog papka u maseni, desetoprocentni rastvor cink sulfata kome se doda do 2 procenata običnog deterdženta koji se koristi u domaćinstvu.

Skidanje mrtve rožine može da izazove čak i više štete nego koristi, ali se i dalje ipak često koristi. Deterdžent se dodaje da bi rastvor bolje prodreo u mrtva tkiva.

Apsolutno je važno, kako je istraživanje pokazalo poštovati vreme – samo umakanje papka nije dovoljno jer rožina mora da se „impregnira“ (natopi) rastvorom. Pri tome, napominjemo da tretman sprejevima ne mora da bude loš – i sigurno je da može da da rezultate, međutim neuporedivo je skuplji. Pokušavalo se i sa tetraciklinima i formalinom, bakar sulfatom i mnogim drugim jedinjenjima, ali u praksi je cink sulfat najbolji.

Posle tretmana celog stada, a obavezno se radi tretman celog stada, podrazumeva se da ćete ponovo zaraziti ovce ukoliko ih vratite na stari pašnjak – potrebno je da sačekate makar nekoliko nedelja, pa tek onda možete da koristite stare pašnjake.

U teoriji s obzirom da inkubacija bolesti traje 14 dana, možete da pokušate da radite tretman svakih deset dana i da se nadate uspehu. Ako imate malo stado i obilje pašnjaka opisane procedure bi trebalo da uspeju.

Imajte u vidu da čak i ako izlečite stado od šepavosti svaku novu životinju koja uđe u stado morate da tretirate kao šepavu ovcu i da joj uradite preventivni tretman – orezivanja papaka i možda preventivnog korišćenja spreja, antibiotika ili potapanja.

Tekst priredio: dipl. vet. med. Uroš Davidović