Trendovi prodaje poljoprivrednih proizvoda imaju tendecije rasta ili opadanja što se prati na berzi gde odnosi ponude i potražnje najviše diktiraju uslove.

Sa druge strane ponuda i potražnja uslovljene su najčešće prirodno – klimatskim efektima proizvodnje, što zapravo znači da ekstremne suše, poplave, zemljotresi, erupcije vulkana i druge prirodne katastrofe direktno utiču na poljoprivredu koja je fabrika na otvorenom. Zbog toga ukoliko neki činilac uništi proizvodnju neke zemlje ili cele oblasti, to direktno utiče na skok ili pad cena određenog proizvoda. Zbog toga sve države imaju zalihe tj. robne rezerve naročito žitarica koje se čuvaju za ovako ekstremne uslove.

Međutim, ove godine uočen je opšti trend pada cena pojedinih poljoprivrednih artikala iz više razloga.

Prvo što se omasovila proizvodnja, a selekcija biljaka je dovela do toga da je počelo da se primenjuju novi sortimenti, novi hibridi pa i GMO proizvodi.

Što se pada cena tiče, najveći i osetan pad zabeležen je kod šećera i mleka ukoliko se posmatra globalno tržište. Možda je i to jedan od razloga što se šećerane u Srbiji polako gase.

U Sremskoj Mitrovici je šećerana odavno urasla u korov, a ove godine neće raditi ni šećerana u Žablju.

Da li je ovaj pad cene šećera direktno uticao na ovakvu situaciju kod nas ili je nešto drugo u pitanju?

Velika konkurencija u proizvodnji šećerne repe postaje šećerna trska koja se proizvodi u većini azijskih zemalja gde je recimo Indija postala ozbiljan konkurent u proizvodnji šećera i ako je i sama veliki potrošač. Indiji se pridružio i Brazil. Dakle, dve velike i ozbiljne zemlje koje polako postaju lideri na svetskom tržištu u proizvodnji hrane jer su prepoznali izazov, ali i obavezu za proizvodnju dovoljnih količina hrane gde u velikoj meri ima uticaj i tradicija na proizvodnju specifičnih biljnih kultura kao što je recimo pirinač koji se izvozi jer za njegovo gajenje prosto ne postoje uslovi u drugim klimatskim područjima.

Za 0,8% pala je i cena ulja kao i uljanih žitarica, što će se svakako pokazati i kod nas, s obzirom da mnogi proizvođači već sada nezadovljno vrte glavom usled cene suncokreta koja im ne odgovara.

Hteli mi to ili ne, svakako da dolazi vreme kada ćemo biti primorani da dižemo ruke od proizvodnje onoga što nam stvara gubitke, jer i pored tradicije i decenijske proizvodnje onih kultura koje su donosile profit i zaradu, sada bi trebalo porazmiliti o menjanu sistema proizvodnje i onome što će donositi profit. Sada dolazi vreme ne samo za razmišljanje već i za rad, jer će posle, na žalost biti kasno!