- Reklama -

Svi poljoprivrednici koji poseduju plastenike znaju da postavljanje folije, bušenje rupa, razmeravanje, te rasađivanje i na kraju zakidanje zaperaka često ume da bude zamorno a neretko ceo ovaj proces, u kojem stradaju i leđa povrtara, oduzima dosta vremena.

Kako onda skratiti ovaj proces ali i olakšati ovaj posao “za kičmu cele porodice“ – odgovor daje porodica Barić.
Poznati su već kao vešti povrtari ali i majstori, uglavnom metalske struke. Još je otac Borisa Barića radio u UTVI kao avio-limar a njegov sin je nastavio da se bavi metalom ali i povrtarstvom.

Tako je porodica Barić iz Starčeva, kod Pančeva, došla do ideje i napravila mašinu za poljoprivrednike kojom može da se rasadi i postavi folija – i to za manje od jednog dana.
Kako je već svima poznato, problem sa postavljanjem folije je što su plastenici u Srbiji uglavnom mali i uski. Dodatno, pored niskih tunela i traktori koji nose mašinu često ne mogu da uđu – pa se to onda radi ručno i mučno a pritom stradaju i leđa.
A mašinom koju je osmislila ova porodica, može da se uradi čak hektar zemlje na dan, i to po ceni za manje od 200 EUR.

Kako sve funkcioniše?

Mašinu je, zapravo, Borisov otac izmislio ali ju je Boris usavršio.
Kako je za emisiju Bolja zemlja Boris objasnio, ideja je nastala još pre 20 godina. Tada je mašinu osmislio njegov otac, ali bez creva, bez podešavajućih španera i točkova. Međutim, mašina je sada usavršena i spremna za prodaju.
-Mnogo puta gledali smo na internetu kako se postavlja folija ručno. Došli smo na ideju da mašinu postavimo na internet i da vidimo kako će ići prodaja. Ispostavilo se da ide dobro, već sad na samom početku, i imamo dosta prodatih mašina – ističe Barić.
Naime, cela ideja mašine za postavljanje folija je u uglovima. Točak koji gazi foliju mora da je pod određenim uglom i da je pritiska , lopatica mora da nabacuje zemlju na foliju pod određenim uglom i ako je taj ugao preveliki – mašina će se ukopavati i stati. Ako je premali onda će iskakati i neće nabacivati zemlju dovoljno dobro. Tu su i creva za kap po kap , koja moraju da se postave na različita mesta u odnosu na širinu folije.
Iako sada možda ceo proces deluje jednostavno, trebalo je vremena da se ovo ovako razvije , da se napravi, da to samo plovi kroz zemlju i postavlja foliju i creva. U osnovi, to nije komplikovano. To su dve osovine, španeri , lopatice, točkovi ali uglovi su ključni.

Takođe, za mašinu je osmišljena i promenjena freza, kojoj su nakačeni valjci, te je to ujedno valjak za ravnjanje zemljišta ali i freza koja može da vuče mašinu za postavljanje folije.

Pet ari za pola sata

Ono što je glavna i olakšavajuća stvar kod ove mašine – jeste brzina. Naime, mašina umnogome olakšava ceo posao i znatno skraćuje proces rada.
-Mi pet ari izvučemo za pola sata. To je 15 redova po 30, 40 metara. Znači za 30ak minuta sve uradimo, ne umorimo se i zategnemo foliju bolje nego ručno. Radi isto kao traktorska mašina, samo što je umanjena, može da se kači na frezu koja direktno sadi i valja zemljište. Mašina može na bilo koju frezu da se kači, bitno je samo da se ne ukopavaju prednje lopatice, da se lanci dignu, i da bude u ravni- objašnjava Barić.
Kako dodaje, sa frezom se radi dosta brže, više se zemlje nabaci a folija bude zategnutija. -Ko ima mogućnosti sa frezom da radi, mnogo lakše ide ceo proces ide. Ali i ručno kad se radi, sve ide normalno.

Šta sledi nakon postavke folije?

Kada se folija postavi sledi markiranje – gde će da dođe rasađivanje. I tu je Boris napravio jednu jednostavnu stvar – tanjir sa šiljcima koji hefta foliju. Jednostavno , prođete tim i on vam tačno obeleži gde dolaze rupe.
-To smo videli na internetu od drugih kako rade i hteli smo da probamo. Pre toga smo radili sa kanapom, a sada, sa ovim, svih 15 ari pretrčimo za pola sata. To je jedan tanjir valjak sa dva nožića koji secka foliju, pravi male rupice a onda u tu rupicu bodete sadnicu – kaže Barić.
Pored mašine za foliju, tanjira sa šiljcima, Barić je napravio i metalni kljun za rasađivanje sadnica.
Naime, ojačani metalni kljun od dva parčeta lima, koji se nastavlja na cev otvara se uz pomoć dve ručice tamo gde je izumbana rupa. Potrebno je samo gurnete kljun, kljun napravi rupu, raširite rupu – pomoćnik iz kontenjera ili saksije uzme rasad, spusti ga, i vi sklopite kljun nazad i to je to – rasadili ste biljku.
-Rasad iz kontejnera, rasad iz saksije, čupani rasad, sve zavisi šta vam prolazi. U tvrdu zemlju može da se sadi, nije teško na ruku, sve je na poluugu i sve brzo ide. Takođe, mašina se pravi od metala, ništa ne može da iskrivi, sve je usavršeno – ističe Barić.

I na kraju cena. Kako je Barić za emisiju Bolja zemlja rekao, ova oprema za sadnju jea zasada, za manje od 200 evra.

-Mašina sa izvlačenjem creva, sa izvlačenjem folija i sa tri dimenzije košta 16.000 dinara , sadilica je 3.800, a marker je 1.500 dinara. Materijal nije skup, ali je problem uskladiti mere, tako da zasad 16.000 nije mnogo za mašinu – kaže Barić.
Ali Barić tek planira da napravi firmu, da krene u ozbiljne stvari a tada će moći čak i da se konkuriše za povraćaj, te će i cena i rad sa ovom mašinom, svim poljoprivrednicima i porodici Barić, biti na obostrano zadovoljstvo.

Ceo prilog o mašini i porodici Barić može pogledati u prilogu ispod.