Saveti stručnjaka – evo šta bi trebalo da uvedete u svakodnevnu ishranu stoke

Stručnjaci savetuju da se u ishrani stoke kombinuju žetveni ostaci ratarskih biljaka i koncentrovana hrana.

113
0
SHARE
Foto:Pixabay

Ishrana stoke je jedna od najvažnijih stavki ako se bavite ili planirate da se bavite stočarstvom. Osim što životinjama morate da obezbedite kvalitetne uslove za život isto tako morate da im pripremate kvalitetnu hranu kako bi bili u formi i zdravi.

Stručnjaci savetuju da se u ishrani stoke kombinuju žetveni ostaci ratarskih biljaka i koncentrovana hrana.

“U zavisnosti od načina i vremena berbe žetveni ostaci ratarskih biljaka mogu se iskoristiti  kao  suva,  sveža  ili  silirana  stočna  hrana.  Naravno, u  zavisnosti  od  sadržaja hranljivih i svarljivih materija kabasta stočna hrana, pripremljena od žetvenih ostataka, može biti potpun obrok ili dodatak uz koncentrovanu hranu. Na kvalitet biljnih ostataka značajno utiče i zdravstveno stanje biljaka u vreme berbe”, navodi Milica Popadić, diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva i savetodavac PSSS-a iz Loznice.

Prema njenim rečima slama ovsa je najhranljivija, pa onda dolazi ječmena, dok je ražana najmanje hranljive vrednosti.

Foto:Pixabay

“Suva kukuruzovina  ima  veću  hranljivu  vrednost,  posebno  sveža  biomasa  kukuruza  šećerca. Žetveni  ostaci  heljde  i  zrnenih  mahunarki  bogatiji  su  proteinima,  ali  imaju  manju svarljivu vrednost od slame žita usled povećanih količina alkaloida i lignina. Da bi se povećala hranljiva vrednost ovih sekundarnih proizvoda predlaže se da se slama ili kukuruzovina  prethodno  tretiraju, i to seckanjem,  namakanjem  u  vrućoj  vodi  ili fermentisanjem uz pomoć hemijskih preparata”, ističe Popadić.

Domaćim životinjama važni proteini

Važno je napomenuti da ukoliko se slama pripremi seckanjem, gubici stočne hrane smanjuju se za oko 30 odsto jer domaće životinje konzumiraju celokupnu biomasu ne birajući samo hranljivije delove.

“Sveži žetveni ostaci, kao što su lisna masa šećerne i stočne repe, zatim stabla krompira, stočne tikve, nadzemna zelena biomasa sirka za zrno i kukuruza šećerca, mogu se koristiti direktno u ishrani domaćih životinja ili za spremanje silaže. Kako bi se povećala  hranljiva  vrednost  silaže  sa  ovim  ostacima  treba  pomešati  kvalitetniju biomasu, na primer poslednjeg otkosa višegodišnje krmne smeše, silažnog kukuruza ili sirka, lucerke, crvene deteline ili neke druge leptirnjače”, objašnjava Popadić.

Prema njenim rečima sekundarni ratarski proizvodi koji imaju najveću hranljivu vrednost su sitna i oštećena zrna žita koja se izdvajaju pre mlevenja, zatim mekinje koje predstavljaju omotače semena i plevice posle ljuštenja plevičastih plodova.

Foto:Pixabay

“Ovi ostaci, ili stočno brašno, koriste se kao koncentrovana skrobno-proteinska stočna hrana. Uljane pogače soje su takođe jedna od najvažniji izvora biljnih proteina za domaće životinje”, ističe Popadić.