Foto: Bolja zemlja
- Reklama -

Ako želite da saznate kako da radite voće, idite u Blaznavu od Topole. Vladimir Pantelić upotrebio je puno truda i znanja da bi od 2002 godina, kada je njegov otac počeo da se ozbiljnije bavi voćarstvom, stigao na 17 hektara intenzivnih zasada, pod ferigacijom i protivgradnim mrežama. Od ovog čoveka možete da pokupite mnoge korisne trikove u voćarstvu.

Vladimir Pantelić, Blaznava

– Te 2002. imali smo klasične stare zasade višnje, šljive i nešto malo jabuke. Sve to ukupno nije imalo 2 hektara- kaže Vladimir Pantelić. – Sada imamo oko 17 hektara voća, to su intezivni zasadi i mladi zasadi. Pokriveni mrežom i završeno navodnjavanje.

– To je česta sadnja, italijanski sistem, uz neke male prepravke koje su nam savetovali stručnjaci i koji su dali odlične rezultate – objasnjava on, a kakve savete su dobili pogledajte na snimku ispod.

Pčelari, država daje novac za novu opremu! Ne propustite priliku!

Nije bitno samo da se puno radi nego da se radi pametno. Pantelić je to shvatio kada je menjao svoje zasade i podizao nove.

Što biste pre imali 10 hektara jabuka koje daju 20 tona jabuka po hektaru, ili jedan hektar koji daje do 100 tona, kao što postoje u Srbiji na par mesta, kada je pametnije, da vam svaki hektar jabuka da preko 60 tona roda ?  Kada raditi intenzivno jabuku i rezidba je u toku prvo i osnovno pitanje je kako da dobijete što više ploda na tankim granama?

Što je grana deblja ona vuče više hrane, a ako je tanja, ima ograničenu količinu ploda koji može da nosi i mora da se radi hemijska proreda. Tu je Pantelić našao balans u smislu italijanske srednje duge rezidbe, a radi se i hemijska proreda. Gusta sadnja jabuke, greni smit, m9 podloga, na oko 80 centimetara je razmak između stabala i otprilike 70-80 centimetara je maksimalna dužina grana koje se ostavljaju.

Prevara zvana “Zrno promet”! Jedan “biznismen” pokupio sav trud i znoj celog sela

– Ne dozvoljavamo zastarevanje grana, jer one daju slabiji i lošiji plod – priča Vladimir Pantelić. – Svaku granu puštamo da rađa dve godine, a onda je sečemo i smenjujemo.

To je dobar savet. Grana rađa dve godine, onda se seče i iz nje kreće nova mlada grančica, koja rodi sledeće godine i tako naizmenično. Stvar je toliko uspešna da ovde mora da se radi proreda i ostavlja se nekih oko 120 možda i do 150 plodova.

Još odličnih saveta i trikova možete čuti na snimku ispod.

Prethodni tekstZimska zaštita kruške – tretmani koji imaju višestruke koristi
Sledeći tekstVrši se povraćaj troškova veštačkog osemenjavanja goveda: Evo kako da se prijavite!