Roze (Foto: Pixabay)

Bistrenje vina je od izuzetne važnosti, kako zbog toga što daje lep izgled, tako i zato što daje lep miris i ukus vinu.

Pravo vreme kada treba uraditi bistrenje je jesen, jer se ona radi i na širi, a ne samo na vinu koje je namenjeno za čuvanje.

Vreme potrebno da se vino samo od sebe izbistri i dostigne stabilnu kristalnu bistrinu je oko 2 godine. Pod bistrenjem se podrazumeva dodavanje vinu raznih sredstava kojima se vrši odstranjivanje čestica mutnoće vina, kao i onih materija koje bi mogle da izazovu mutnoću vina.

Čestice mutnoće maskiraju ukus i miris vina, pa ono bistrenjem postaje izraženijeg i “čistog” ukusa i mirisa, a time pogoduje za sazrevanje i ostavljanje za duže čuvanje u bocama. Ne treba suviše rano bistriti vina jer će se ona sigurno kasnije mutiti.

Potrebno je sačekati da protekne određeni vremenski period u toku kojeg se, pod dejstvom alkohola novog vina, prirodnim putem istalože sluzaste materije (tzv. zaštitni koloidi), koji otežavaju, ili u potpunosti onemogućavaju bistrenje vina.

Vina koja će se ranije potrošiti treba bistriti najranije u toku marta meseca, neposredno pre pretakanja, a visoko kvalitetna vina namenjena za čuvanje u toku leta ili čak u jesen.

Sredstva koja se koriste za bistrenje vina moraju biti potpuno čista, da ne menjaju hemijski sastav vina, niti da menjaju ukus i miris i delimo ih na organska i mineralna ili rastvorljiva i nerastvorljiva. Organska sredstva su : želatin, tanin, belance jajeta, obrano mleko itd. u mineralna spadaju bentonit, kaolin i dr.

Bistrenje vina bentonitom (Klarolom)

Vina razlivena u boce često su sklona mućenju, koje se javlja usled prelaska termolabilnih belančevina u nerastvorljivo stanje. Ukoliko se šira tretira bentoninom, u velikoj meri se uklanjaju belančevinaste materije i vino brže bistri. Međutim, belančevinaste materije prelaze u vino, a jedan deo se oslobađa iz ćelija vinskog kvasca pa je neophodno vršiti bistrenje vina pre razlivanja u boce, ukoliko su one namenjene dužem čuvanju.

Bistrenje vina bentonitom obično se pre drugog pretakanja (februar-mart). Količina Bentonita potrebna za bistrenje vina kreće se od 50 do 200 gr/hl. Tačna količina bentonita utvrđuje se ogledom u malom.

Pre samog izvođenja ogleda u malom, vino se podvrgava sledećem testu : u čistu belu bocu od litra nalije se vino i ostavi na t od 60° C (u termostatu) u toku 24 časa. Ukoliko se vino zamuti, obavezno se mora bistriti Bentonitom.

Ogled u malom se izvodi tako što se uzme 6 boca od  litar i naliju se vinom. Predhodno se pripremi 10% suspenzija bentonita : 100 g Bentonita sipa se u 1 litar destilovane vode, sve se dobro izmeša da nema grudvica i ostavi do sutradan. U prvu bocu se dodaje 5 ml suspenzije, u drugu 6 ml, u treću 7 ml, u četvrtu 8 ml, u petu 9 ml i u šestu 10 ml suspenzije.

Posle 24 časa vrši se filtriranje vina iz boca preko filter-papira postavnjenog na levak, a ukoliko se sav dodati Bentonit staložio u bocama, tada se može i bez filtriranja vina, da se proceni kojom najmanjom količinom bentonita se postiže zadovoljavajuća bistrina.

Da li su datom količinom bentonita uklonjene nestabilne belančevinaste materije vina, proverava se toplotnim testom. Na osnovu rezultata ogleda u malom, odmeri se potrebna količina Bentonita radi bistrenja raspoložive količine vina u podrumu za koju je rađen ogled u malom – na svakih 100 gr bentonita uzima se litar što mekše vode.

Bentonit se dodaje u vodu i to bez mešanja i ostavi do sutradan, kada se uz intenzivno mešanje prevodi u stanje suspenzije.

U tankom mlazu se dodaje u sud sa vinom uz intenzivno mešanje oko 15 min ( ukoliko se radi o relativno manjim količinama vina). Najranije nakon 7 dana, vino se može odvojiti pretakanjem od taloga.