Foto: Pixabay
- Reklama -

Posao oko rasada nije nimalo jednostavna stvar i ne treba ga olako shvatati. Važno je negovati ga, a tu osim redovnog zalivanja, spada i prehrana, zaštita od štetočina i bolesti, provetravanje, ali i kaljenje.

Kada je u pitanju provetravanje, važno je napomenuti da je nephodno to raditi svakoga dana, posebno zaštićeni prostor koji se koristi za proizvodnju rasada. Posebno pri upotrebi velikih količina stajnjaka, dolazi do stvaranja štetnih gasova i vodene pare.

Foto: Pixabay

“Previsoka vlažnost, visoka temperatura i smanjena osvetljenost biljaka utiču na formiranje nežnih i izduženih biljaka koje su podložne napadu bolesti. Kada su hladni i vetroviti dani provetrava se kratkotrajno u najtoplijem delu dana (1 h), a tokom toplih, proletnjih dana provetrava se jače. Temperatura utiče na rast biljke. Neposredno posle nicanja temperatura se snižava za 8 – 10°C u odnosu na optimalnu temperaturu a sa pojavom prvih pravih listova temperatura se održava na nivou optimuma do perioda kaljenja (7 – 14 dana pre rasadivanja), kada je niža”, navodi Nada Lazović – Đoković dipl. Inženjer  agronomije i savetodavac PSSS u Vranju.

Neophodno dovoljno svetlosti

Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti. Kada se rasad gaji zimi, bez dovoljno svetlosti, postaje izdužen, usporenog rasta. Zato se vreme proizvodnje podešava prema ostvetljenosti ili se vrši dopunsko osvetljavanje.

Nada savetuje da se pri korišćenju dopunskog osvetljavanja rasada vreme setve podešava tako da sadnja bude u periodu sa dovoljno svetlosti.

“Kada govorimo o prehranjivanju rasada, to se može raditi raznim vrstama tečnih đubriva namenjenih za folijarnu prihranu. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2 – 4 puta u toku vegetacije, s tim da se prvi put počinje kada rasad ima formirana 2 stalna lista. Rasad se može prihranjivati i ratvorom kompleksnih NPK đubriva u količini 2 – 5 g na deset litara vode pa čak i do 10 g / 10 l vode ali uz ispiranje biljaka čistom vodom. U fazi 4 – 6 listova, u periodu kaljenja, rasad se prihranjuje i 0,5 % rastvorom kalijum sulfata, čime se postižu veća čvrstina stabla, bolji razvoj korena i povećana opšta otpomost biljaka; posebno otpornost prema niskim temperaturama”, ističe Nada.

Važno je redovno zalivanje

Što se tiče zalivanja, voda treba da bude hemijski i biološki čista, temperature 18 – 20 °C. Važno je redovno zalivanje, bolje ređe ali sa većom količinom vode, da prokvasi ceo sloj, u kojem se koren razvija.

Foto: Pixabay

“Količina vode za zalivanje zavisi od temperature vazduha i zemljišta od godišnjeg doba, sunčevog osvetljenja, debljine hranljivog supstrata, veličine i gustine biljaka. Obično se zaliva sa 5 – 10 litara vode na kvadratnom metru. Pri nedostatku vode listovi biljke postaju tamnozeleni, a pri suvišku svetlozelene boje. Neposredno pred iznošenje rasada treba smanjiti zalivanje i biljke privikavati na nove uslove u zaštićenom prostoru ili nepovoljnije uslove otvorenog polja”, navodi sagovornica.

Zaštita rasada od štetočina i bolesti je obavezna mera, a kako navodi Nada u proizvodnji istog najčešće se javlja gljivično oboljenje poleganja rasada.

“Ovo oboljenje se javlja na prizemnom delu stabla usled čega biljke prvo poležu a zatim se suše. Protiv ove bolesti preporučuje se redovno provetravanje i preventivno tretiranje biljaka fungicidima. Od štetočina se javljaju rovci, krtice i miševi i protiv njih se koriste odgovarajući mamci. Pri gustoj setvi, zbog velikog broja biljaka na maloj površini, nemoguć je njihov normalan rast, pa je neophodno biljkama dati odgovarajući životni prostor. To se postiţe pikiranjem biljaka u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice ili kontejnere. Rasad se pre pikiranja zalije i pažljivo vadi da se korenov sistem manje ošteti. Posle pikiranja, biljke 3 – 4 dana treba držati u senci (ili se senči ceo protor) da bi se sprečilo suvišno isparavanje”, navodi Nada.

Ona dodaje da je nephodno održavanje visoke relativne vlažnosti vazduha (85 – 90 %) i temperatura vazduha treba da je 5 – 6 °C niža od optimalne.

Postepeno privikavati na nove uslove

Pikiranom rasadu povećava se vegetacioni prostor što poboljšava osvetljenost i sprečava izduživanje biljaka. Rasad se pre rasađivanja postepeno privikava na nove uslove, što se naziva kaljenje rasada.

Foto: Pixabay

Kaljenje se sastoji u postepenom a zatim sve jačem provetravanju i snižavanju temperature u zemljištu i vazduhu.

“Kaljenje počinje oko 14 dana pre rasađivanja. U toku kaljenja rasad treba tretirati i 0,5 % rastvorom kalijumsulfata (K2SO4) jer jača otpomost rasada prema nepovoljnim uslovima, posebno na niskim temperaturama. Kada je rasad dovoljno odrastao, odnosno dostigao određenu fazu rasta i razvića, uz to dobro iskaljen, pristupa se presađivanju na stalno mesto (na otvoreno polje ili u plastenik). Sadnju na otvorenom polju najboje je obavljati po oblačnom vremenu. U večenjim ili jutanjim časovima za vreme velikih žega sadnju treba izbegavati”, ističe sagovornica.

Zemljište za sadnju treba dobro pripremiti, desetak, petnaestak dana pre sadnje, da bi se zemlja do sadnje slegla. Ako je zemljište jako suvo pre sadnje ga ne treba zalivati. Sadnja na malim površinama je ručna, a na velikim mašinska. Za ručnu sadnju koristi se sadiljka kojom se u zemljištu izbuše rupe.

IZVORbolja zemlja
Prethodni tekstU Srbiji više od 1.000 gazdinstava koji se bave seoskim turizmom
Sledeći tekstZbog korone sigurniji odmor u Srbiji: Da li je ovo šansa za domaći turizam?