Foto: Pixabay
- Reklama -

Svedoci smo toga da u našoj zemlji sve češće imamo obilne padavine koje dovode do toga da neka područja budu poplavljena. Voda odnosi domove, pomoćne objekte, infrastrukturu, veliku štetu pretrpi i poljoprivredno zemljište. 

U zavisnosti od toga koliko je dugo poljoprivredno zemljište bilo poplavljeno imamo površine koje su kraći period bile pod vodom i površine koje su bile duži period pod vodom.

“Površine koje su bile kraći period pod dejstvom suvišnih voda, relativno su manje ugrožene. Ovo su obično površine na kojima se pojavljuju mikro depresije. One su uglavnom bile ugrožene od površinskih voda manjih vodotokova – potoka. U okviru tih površina razlikujemo dva dejstva suvišnih voda”, kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Aleksandar Stojanović, savetodavac PSSS-a.

Zemljište preko kog je prešla voda

Kako objašnjava u prvom slučaju to su površine sa mikrodepresijama preko kojih je samo prešla voda ili se kratak period zadržala u mikrodepresijama, biljke na tim površinama nisu uništene. 

“Kod ovih biljaka (jarih useva) koren se kraće ili duže usporeno razvija zbog nedostatka kiseonika u zemljišnoj atmosferi. Pa je kod jarih širokoredih useva neophodno hitno izvršiti međuredno kultiviranje kako bi se zemljište što pre aerisalo i omogućio rast korena. Ovo je period kada se koren ubrzano razvija pa je neophodno provetriti zemljište kako bi se isti bolje razvio, a biljke lakše podnele sušu u julu i avgustu. Kod ozimih useva nemoguće je izvršiti bilo koju agrotehničku meru izuzimajući zaštitu od bolesti. Ova agrotehnička mera važi za sve biljne vrste koje su preživele poplavu ukoliko je ona neophodna”, ističe Stojanović.

Prema njegovim rečima u drugom slučaju, kada je na delu parcele, na nižim kotama, usev uništen, treba doneti pravilnu procenu šta uraditi. 

“Deo parcele gde je usev preživeo obavezno ostaviti, pogotovo ako je to veći deo parcele. Na tim delovima primeniti istu agrotehniku kao u prvom slučaju kada to vlažnost zemljišta dozvoli. Na delu parcele gde je usev uništen treba izvršiti presejavanje, ako je to površina koju je ekonomski opravdano obrađivati. Presejana površina mora biti u saglasnosti sa zahvatom svih mašina, a naročito prskalica zbog hemijskih mera borbe protiv korova. Razvoj useva na ta dva dela parcele biće različit pa treba ostaviti ulaz mehanizacije do tog dela parcele. U zavisnosti od stanja zemljišta treba izvršiti redukovanu obradu (tanjirača, čizel) i predsetvenu pripremu”, dodaje Stojanović.

Kako napominje u ove delove parcele ne sme se ući sve dok se vlažnost zemljišta ne spusti na optimalnu. U protivnom biće narušena fizička svojstva zemljišta, struktura, pa će u narednim godinama biti veći gubitak prinosa od dobiti u ovoj parceli. Đubrenje ovih delova se ne preporučuje, a naročito ne fosforom i kalijumom.

Zemljište na kom se voda dugo zadržala

“Na poljoprivrednim površinama gde je voda dugo ležala nanet je mulj u većem ili manjem sloju, od 1 do 15 centimetara. Na ovim površinama voda će se sigurno kasno povući. Zato u skladu sa stanjem zemljišta i debljinom mulja treba pristupiti agrotehničkim merama. Ukoliko se voda ranije povuče i ima manje mulja (praha i koloida) do 1 centimetara moguće je primeniti redukovane mere obrade. Ukoliko ima veći sloj mulja (10-15 cm) na tim površinama izvršiti plitku obradu (pri optimalnoj vlažnosti) i čim se zemljište prosuši izvršiti zatvaranje brazda kako se isto ne bi isušilo”, navodi Stojanović.

Redukovana obrada zemljišta nije rešenje jer će mulj ostati plitko i posle setve se može formirati pokorica i pri manjoj pljuskovitoj kiši pa setva može biti uzaludna. Ukoliko bi bio period bez kiše do nicanja mogla bi biti uspešna i redukovana obrada.