Foto: Pixabay

Proleće je period kada voće cveta i ulazi u početne faze porasta ploda. Nestabilne vremenske prilike, sa čestim padavinama, mogu stvoriti povoljne uslove za infekciju prouzrokovačem šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i rogača šljive (Taphrina pruni) na lisnoj masi i tek zametnutim plodovima.

Savetnica PSSS-a master inženjer zaštite bilja Gordana Cvetković objašnjava koje bolesti najčešće napadaju šljive i kako se protiv njih boriti.

Šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila)

Ova bolest izaziva infekciju najčešće na lišću šljive. Na zaraženim listovima najpre se javljaju sitne pege crvenkasto-smeđe ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega nekrotira i ispada, pa na listu nastaju šupljine, po čemu je ovaj patogen i dobio naziv. Uzrok tog ispadanja tkiva predstavlja antitoksičnu odbrambenu reakciju biljke na delovanje parazita. Ukoliko je napadnuta lisna drška dolazi do prevremenog opadanja lista.

Plamenjače šljive (Polystigma rubrum) 

Plamenjača šljive ispoljava simptome bolesti isključivo na lišću. Simptomi se manifestuju kao okrugle pege koje su u početku svetlo do tamno žute, a kasnije prelaze u narandžastu boju sa crnim središnjim delom. Na jednom listu može se razviti veći broj pega koje se zatim spajaju i dovode do propadanja listova koji prevremeno opadaju, što iscrpljuje voćku. Plodovi ostaju sitni, nakiseli i često otpadaju. Mladari teško zdrvenjavaju, cvetni pupoljci se slabo obrazuju, tako da su prinosi naredne godine umanjeni. 

“Do infekcije lišća dolazi ako se na njemu nalaze kapi kiše ili rose, ako se na lišću nalaze vitalne spore, ako je temperatura vazduha iznad 8 stepeni, i ako je lišće mlado. Kritični period za zaražavanje lišća traje od njegovog obrazovanja pa do dve do tri nedelje posle precvetavanja, što znači, ako se na šljivama nalazi mlado lišće, a predviđa se kiša, porebno je odmah obaviti prskanje, tako da kada kiša padne, lišće mora da bude prekriveno fungicidom” kaže naša sagovornica.

Opalo lišće je izvor zaraze u proleće naredne godine, jer se gljiva održava u zaraženom lišću koje je opalo. Kako je ovo lišće izvor zaraze, njega treba ukloniti i uništiti, zaoravanjem ili iznošenjem iz voćnjaka.

Rogač šljive (Taphrina pruni) 

Ova bolest je rasprostranjena u zasadima šljive sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, nije učestala i javlja se periodično.

“Simptomi ove bolesti se javljaju na plodovima mada se mogu javiti i na lastarima, listu i cvetu gde se ređe uočavaju. Plodovi brzo rastu, mnogo su veći od nezaraženih plodova i deformišu se mahunastog su izgleda i podsećaju na rog svetlo-zelene boje. Plod najčešće nema košticu ili je ona zakržljala. U toku vegetacije ovi plodovi opadaju i dolazi do značajnog gubitka prinosa” objašnjava Gordana Cvetković.

Razvoju ove bolesti pogoduju padavine i umerena temepratura, a da bi došlo do infekcije, potrebne su niske temperature. Na ovu bolest posebno je osetljiva Požegača. 

“Kako bi zaštitili lisne mase i tek zametnute plodove preporučuje se primena fungicida pre padavina: Merpan 50 WP; Captan 50 WP; Metod 480 SC; Capi (a.m.kaptan) u koncentraciji 0,2-0,3 %. Sa ovim preparatima reagujemo preventivno, nanosimo ih na list pre nego što se ostvare uslovi za klijanje spora gljiva. Kada spore klijaju one u svojoj sredini nailaze na preparat i bivaju uništene. U ovoj fazi razvoja šljive može se uočiti i pojava lisnih vaši (Aphididae). Preporuka je pregled zasada na prisustvo ovih štetočina i ukoliko se registruje njihovo prisustvo primena insekticida: Decis 2,5 EC (a.m. deltametrin ) u koncetraciji 0,03- 0,05% ili Kastrel ili Afinex (a.m. acetamiprid) u koncentraciji 0,025%” savetuje naša sagovornica.

Voćari treba redovno da obilaze svoje zasade kako bi na vreme otkrili i sprečili širenje bolesti. Za pomoć mogu se obratiti savetodavcima iz oblasti zaštite bilja.