konoplja
foto M. Timotijević
- Reklama -

Dok čekaju usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa pravilima Ujedinjenih nacija, po kojima je kanabis skinut sa liste opojnih droga, u Nacionalnom udruženju konopljara imaju pune ruke posla. Pripremaju sirovinu za izradu eko, umesto pet ambalaže. U planu je i da svake godine po jednu staru kuću zamene „zelenom“ – od konoplje.

Obrada zemljišta u voćnjacima je vazna: Ovo su greške koje mnogi prave

– Mi smo kuću od nekih 260 metara kvadratnih za osam, devet dana uspeli da dignemo komplet pod krov. Ova frakcija je naš proizvod, koristi se za malterisanje. Ovako sitne frakcije retko gde ima – objašnjava Slobodan Stojanović iz Nacionalnog udruženja konopljara Srbije.

Finim izdvajanjem vlakna od stabljike dobijaju se različite frakcije materijala. Za sto kvadrata koji „dišu“, a odolevaju vetru jačine 450 kilometara na sat i osmom stepenu Rihterove skale, potrebno je posejati, kažu, oko šest hektara konoplje.

– To ne mora da bude primenjeno u ruralnim sredinama, naprotiv može i u gradu. Čak neke frakcije za malteraciju koje imamo, totalno su primenjive i za konvencionalnu gradnju – za giter blok ili ciglu, ako imate neomalterisanu i hoćete da uradite izolaciju – daleko je bolje od stiropora – ističe Igor Bogdanović iz Nacionalnog udruženja konopljara Srbije.

Ovo su saveti kako da održavate higijenu u štalama

– Konoplja na jedan hektar daje biomase koliko pet hektara šume. Ona u svojoj vegetaciji isto tako pet puta više upija ugljen-dioksida. Ako uzememo da oko gradova, koji su zagađeni smogom, zasejemo njive sa konopljom, vrlo brzo ćemo se rešiti smoga – dodaje Stojanović.

U Fukušimi je sejana da očisti zemljište od teških metala. U Srbiji je sredinom prošlog veka bila neizostavni deo setve. Godine 2013. sejao je jedan, a prošle godine 50 ratara na oko 600 hektara.

– Podnosilac zahteva je dužan da se izjasni pre svega o svrsi gajenja konoplje, površinama i sorti koju planira da gaji i mora da podnese zahtev do 30. aprila – navodi Vlade Đoković iz Uprave za bilje Ministarstva poljoprivrede.

Potražnja za takozvanom super hranom, u koju spadaju prerađevine od konoplje, raste. Ne zaostaje ni semenska proizvodnja.

– Sorte helena i marina su na svetskoj i na evropskoj sortnoj listi. Seme izvozimo od Kanade do Urugvaja. U SAD je sad zastoj zbog kovida, ali verujem da će to ponovo ići – ističe Vladimir Sikora sa Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Siva trulež grožđa (Botrytis cinerea)

S obzirom na to da svedočimo vremenu u kome ekologija kapitalizmu uzvraca udarac, nije isključeno da ponovo vozimo forda i nosimo levis, ali od konoplje.

Sve do sredine prošlog veka Jugoslavija je svrstavana među četiri najveća proizvođača industrijske konoplje. Postojali su brojni prerađivački kapaciteti, a u Odžacima u Bačkoj bila je berza za tu biljku. Potom je ova proizvodnja potpuno zamrla. Poslednjih godina su se javile inicijative za ponovno uvođenje ove biljke u setvenu strukturu. Biljka budućnosti, kako je mnogi nazivaju, može da obezbedi preko 30.000 različitih proizvoda, od tekstila, papira, bioplastike, pa sve do građevinskog materijala, dodataka za avio i prehrambenu industriju. Pojedini delovi industrijske konoplje uspešno služe i u medicini.

Grožđani moljac (Lobesia botrana)

Predstavnici Nacionalne asocijacije konopljara Srbije – NAKS tvrde da se radi o strateškoj sirovini, koja može da bude zamajac razvoja poljoprivrede i održive eko-industrije, zatim osnov za masovno zapošljavanje mladih i opstanak sela, da obezbeđuje efikasnu meru za spas od zagađenja prirodne sredine, podstiče razvoj turizma, pa sve do prilike da se proizvodi zdrava hrana, vrlo efikasni lekovi protiv teških bolesti i još mnogo toga.