Sačuvajte PLODNOST zemljišta ADEKVATNIM merama

97
0
SHARE
zemljište
Važno je sačuvati humus u zemljištu, foto J. El Omari

Da li ste znali da je potrebno 2000 godina da se stvori 10 centimetara humusne površine zemljišta. Plodne površine se daleko brže izgube, istroše ili zamene drugim površinama, poput gradskih. Od 1990 godine, Evropa je izgubila 15 % svojih poljoprivrednih površina, što je otprilike veličina svih španskih poljoprivrednih useva, pokazala su istraživanja portala Accesstoland.

Među sve češćim razlozima jeste i pritisak na zemljište zbog širenja gradskih sredina i razvoja infrastrukture, od puteva, železnica i turističkih objekata. S druge strane, planinski predeli na Starom kontinentu se napuštaju pa se šume ‘vraćaju’, odnosno poljoprivredne površine pretvaraju se u prirodni pejzaž.

Potrebe za hranom se povećavaju

Ipak, poljoprivreda je još jedna grana privrede koja iscrpljuje plodne površine zbog prekomerne upotrebe pesticida, đubriva, navodnjavanja, ali i zbog erozije i opšteg zagađenja. Kako se potrebe za proizvodnjom hrane iz godine povećavaju, logično je zašto su nam plodne površine itekako potrebne. Osim toga, očuvanje poljoprivrednog zemljišta doprinosi biološkoj raznolikosti, ublažavanju klimatskih promena, skladištenju i pročišćavanju voda.

Jedan od načina da se sačuva humus, koji je nosilac plodnosti zemljišta jeste u gajenju određenih kultura, kao na primer raznih trava. S druge strane zaoravanjem, a ne paljenjem žetvenih ostataka dovodi do povećanja organske materije. Duboko zaoravanje naročito treba uraditi podrivačima, jer će nastale brazne tokom meseci sa padavinama taložiti vodu, a biljke će imati dovoljno vlage za razvoj.

Duboko zaoravanje, stajnjak, plodored do plodnosti zemljišta

Plodored, veoma je važan; kukuruz, žito, detelina podići će značajno plodnost površina, nego da se gaji samo jedna, odnosno monokultura na jednoj parceli. Dakle, pojedine kulture treba da se vrate na isti plac tek posle 4 ili 5 godina, pa i više. Treba napomenuti da postoje i kulture koje dosta iscrpljuju zemljište sa hranljivim materijama, kao što su povrće koje zahteva intenzivnu obradu, šećerna repa i krompir. Naravno, ne smemo izostaviti i stanjak, u prvom redu goveđi, koji svojim mikroelementima doprinosi plodnosti zemljišta. Ipak, treba razmotriti i druge mogućnosti.

Potrebno je da poljoprivredno zemljište održimo u primarnoj upotrebi, da manje koristimo tešku mehanizaciju kako bi smanjili zbijenost zemljišta, a takođe potrebno je da edukujemo poljoprivrednike da vode računa o plodnosti zemljišta i da se zalažu za održivu poljoprivredu, a samim tim i za zdravo i plodno zemljište.

 

J.E.