Foto: Pixabay

Srpska malina tražena je širom sveta i predstavlja važnu izvoznu kulturu, zato malinari pokušavaju na sve načine da ne ugroze njenu proizvodnju, a tu spada i zaštita od štetočina. Među rasprostranjenijima jeste trulež korena maline koji je prvi put uočen na podnožju Zapadne Srbije.

Foto: Pixabay

Pretpostavlja se da je trulež korena maline u našu zemlju ušao zaraženim sadnim materijalom.

“Osnovni simptom bolesti je naglo sušenje biljaka maline, koje se najpre ispoljava na rodnim izdancima. Mladi izdanci po izbijanju u proleće naglo venu, suše se i propadaju. Na njihovoj osnovi se mogu primetiti vodenaste pege. Ponekad je razvoj bolesti usporen kada dolazi do blagog uvenuća, žućenja i postepenog sušenja letorasta, mada je moguće da se na njima ne primete simptomi bolesti. Zaraženi rodni izdanci se slabije granaju, lišće im je hlorotično, vene i suši se. Izdanci se obično suše pre sazrevanja plodova. Oboleli koren se slabije razvija, nekrotira i poprima mrku boju. Simptomi sušenja maline se najčešće uočavaju na nižim, vlažnijimdelovima parcele”, navodi savetodavac PSSS-a Tanja Maksimović i napominje da treba znati da slične simptome mogu izazvati i gljive Pythium, Dydimella, Armillaria.

Prema njenim rečima patogen se održava u zemljištu i veoma se uspešno širi obolelim sadnicama.Na manja rastojanja se može preneti tekućom vodom i kontaminiranim zemljištem.

“Po dospevanju u zemljište on u njemu ostaje veoma dugo, bez obzira što se malina na njemu ne gaji. U zemljištu se održava micelijom i zoosporama. Po sadnji sadnica malina zoospore dospevaju do njihovog korena i ostvaruje infekciju kroz povrede i direktno kroz koru. Micelija svojim fermentnim sistemom ubija ćelije korenovog sistema i izaziva trulež. Pri povoljnim uslovima ona formira novu generaciju zoospora, koje ostvaruju sekundarne infekcije. Patogen se u zasadu maline koncentrično širi od mesta primarnih infekcija. Intezitet razvoja bolesti i širenje zaraza su u direktnoj zavisnosti od vlažnosti zemljišta.

Foto: Pixabay

Kada je reč o merama zaštite, Maksimovićeva ističe da je neophodno da se za podizanje novih malinjaka koriste zdrave sadnice.

“Zasade treba podizati na ocednim terenima i na zemljištima gde nema zaraze. Teška i zdrava zemljišta se moraju drenirati. S obzirom na postojanje gljive, neophdno je ispitati otpornost sorti prema našim izolatima. U uslovima slabijih zaraza i manje povoljnih uslova za razvoj patogena, preporučuje se primena fungicida na bazi metalaksila i fosetil aluminijuma”, dodaje sagovornica.

IZVORbolja zemlja/A.K.
Prethodni tekstVirtuelna pijaca: Povrtari dobili svoje online tržište
Sledeći tekstOtvoren konkurs za subvencionisanje pčelara – Po košnici 800 dinara