U receptu za prehranu stoke koristi se više od 70% kukuruza. Međutim, i sami smo svedoci da se cena kukuruza drastično menja, pa da ju je teško prognozirati. Ali naučnici uskaču u pomoć poljoprivredi i imaju rešenje-enzime. Stamen Radulović, docent za ishranu na Veterinarskom fakultetu, ponudio je rešenje svima onima koji nailaze na problem u prehrani stoke.

Nagli „skok“ cena predstavlja svojevrstan pritisak na poljoprivredne proizvođače, koji treba da se snađu u teškim tržišnim uslovima. Potrebne su nutritivne strategije, odnosno biotehnološka rešenja, uz pomoću kojih poljoprivrednici mogu da se uhvate u koštac sa problemom.

Kukuruz, kao dominantna žitarica na našem tržištu, zastupljen je u formulaciji obroka i direktno je u ishrani svinja, živine, goveda, itd. Sa 60-70% učešća u strukturi obroka, kukuruz je praktično osnova prilikom formulacije recepture.

Međutim, došao je trenutak kada je potrebno da se uključe i drugi izvori energije ( pšenica, ječam), a da se, zatim, vidi kakav će biti ishod. Jedno od rešenja za problem sa kojim se poljoprivrednici suočavaju jeste upotreba enzima.

U primeru gde učešće ima oko 60-70% kukuruza u jednoj strukturi obroka, može da se uključi 30-40% pšenice i ječma, a zatim i 20-30% kukuruza i da konačan rezultat ostane nepromenjen.

Enzimska upotreba je dugogodišnja, a njeni benefiti su mnogobrojni. Rekalkulacija cena i mogućnosti koje upotreba enzima pruža utiču na to da konačni proizvod bude što jeftiniji,a cela proizvodnja ekonomičnija. Upotreba enzima, dakle, omogućava drastično smanjenje troškova ukupne proizvodnje.

Enzimi pružaju prirodnu alternativu koja omogućava životinjama da pojačaju svoje fiziološke sposobnosti, kao i ono što već imaju „u sebi“. Ovo, zatim, dovodi do najboljeg kvaliteta konačnih proizvoda (meso, mleko, jaja).

Pored životinja, enzimi nalaze veliku upotrebu i u reformulaciji obroka kada su u pitanju biljni izvori proteina.

„Sa stokom je teško, a bez stoke je još teže“, objasnio je gospodin Stamen, i dodao da se nada da će ljudi biti hrabri da se „uhvate u koštac“ sa ovim vremenima. Naravno, docent Veterinarskog fakulteta poručio je i svim poljoprivrednim proizvođačima da se obrate struci za bilo koju potrebnu pomoć.

Prethodni tekst„Bez poljoprivrede ništa ne bi funkcionisalo“
Sledeći tekstReč struke: Koji hibrid je najbolje odabrati?