foto: Pixabay
foto: Pixabay
- Reklama -

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavljili su u izveštaju da više od polovine poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti, prenela je Politika.

Oni procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45 odsto zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se, ističu, ne odnosi samo na seosku radnu snagu za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

Jasno je da vodeće agrarne države pronalaze sve više prednosti digitalizacije u poljoprivrednom sektoru. U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6 odsto.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20 odsto.

Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti. Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

„I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije“, kaže naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin” dr Aleksandar Rodić, koji je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput robotizovanog sistema za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa.

„Recimo, razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe“, kaže Rodić.

Takođe, dodaje da zbog neinformisanosti i needukativnosti poljoprivrednika subvencije za nabavku vrhunske opreme nisu zaživele, kao i da bi digitalizacija poljoprivrede privukla mlade na selo.

 

Izvor: Politika

J.E.