Robo štala, a ne štala robija

510
0
SHARE
visokomlečne Holstein krave
visokomlečne Holstein krave

Prilikom posete Danskoj uputili smo se kod Jakoba Petersona, mladog danskog stočara.

Gospodin Peterson je napravio novu modernu farmu goveda, na kojoj je prosečna mlečnost krava 12 350 litara u laktaciji, što znači da su krave izvanrednog zdravlja. Na farmi je bilo prisutno otprilike 450 krava, dok je pun kapacitet farme 540 krava. Postoji nekoliko razloga zašto je sve to tako.

Inače, oblast u kojoj se nalazi farma gospodina Peteresona zove se Schleswig-Holstein, i upravo ovde je čuvena vrsta visokomlečne krave Holstein i nastala.

Ovde svaka krava ima svoj boks gde se hrani, takođe svaka krava ukoliko želi da se češka ili timari u toku dana samo priđe uređaju koji je posebno napravljen za tu svrhu. Takođe, pristuno je 6 robota za mužu, nekoliko robota koji rasporedjuju hranu, kao i nekoliko njih koji čiste štalu.

Na celokupnoj farmi pored robota radi još samo troje ljudi, dakle sve je automatizovano jer je u Danskoj radna snaga preskupa. Stoga Danci uvek gledaju da radnu snagu zamene robotima, kada imaju priliku.

Gospodin Peterson je nastavio porodičnu tradiciju i veoma je zadovoljan svojim poslom. I kako kaže uz dobru organizaciju preostane mu i dovoljno slobodnog vremena, iako puno radi! Sa robotima je prezadovoljan jer su preuzeli dosta njihovog posla i rade veoma dobro.

Roboti su kako kaže veoma korisni i to naročito noću, jer kada ih krave čuju odmah znaju da stiže hrana i tada ustaju da jedu, pa samim tim i više hrane pojedu, a onda i proizvode više mleka. Zahvaljujući robotima koji i muzu krave nakon obroka, prinos mleka preko noći je znatno povećan.

Izgled moderne štale

Petersonova štala je visoka 9 m, i na njoj se obavezno nalaze svetlarnici, dok su zastori visoki 4 m kako bi kroz njih mogao da prolazi svež vazduh kada se otvore. Jedan od razloga zbog kojih je ovaj mladi gospodin napravio novu štalu jeste taj što je bio nezadovoljan dužinom ležišta na staroj. Stara štala od pre nekoliko godina imala je kraća ležišta, a sama genetika krava se kretala u tom smeru da su krave postajale sve veće, pa je zato rešio da napravi novu štalu od metala.

Sada svaka krava ima kraljevski ležaj – troslojni dušek na kome može da odmara. Od prostirke se koristi mlevena slama, a takođe može i piljevina i stalosan.

Neophodno je da krave imaju veliko ležište, jer prilikom ustajanja, ako je ležišto malo, udare se i dožive stres, a inače mleko se i dobija od krave koja leži i koja preživa.

Što krava više bude ležala više će i mleka proizvesti!

U Danskoj su uglavnom sve štale od metalnih konstrukcija, nigde nismo primetili štalu koja je napravljena od betona ili drveta. Dancima se više isplati da grade štale od metala.

Cena kompletne opreme za štalu

Cela štala ima ukupno 550 ležajeva, a Petersona je svaki ležaj zajedno sa robotom za mužu koštao 5.000 eura po kravi.

Mlečnim kravama papak je ogledalo zdravlja

Svake nedelje na danskim farmama korsti se stalosan Huf sredstvo za papke. Stalosan HUF je tečni proizvod koji je veoma bezbedan za životinju i jednom nedeljno papci kod krava se prskaju stalosanom.

Kakvog je sadržaja i kako deluje stalosan HUF – zakiseljivač za papke?

Sadržaj stalosan HUF-a se bazira na veoma fino mlevenom aluminijum sulfatu, koji je rastvorljiv u vodi, veoma kiseo, Ph vrednost mu je veoma niska.

Ph vrednost iznosi svega 2, veoma je kiseo i obrazuje beličasti sloj, koji štiti papak od svake infekcije i bakterija.

Kako u Danskoj funkcioniše proizvodnja svih premiksa i komponenti koje su zamena za mleko?

Danski farmeri su vlasnici DLG-a koji je vlasnik Vilofoss-a, koji ima svoje predstavništvo i u Srbiji. I kada gospodin Peterson kupuje premixe, vitamine, minerale i ostalo od Vilofoss-a, on ustvari sve to kupuje od samog sebe.

Kooperative od 1880. godine

U Danskoj postoje kooperative od 1880. godine, pa je tako i DLG kooperativa, koja je u vlasništvu farmera.

Većina firmi u Danskoj koje se bave snabdevanjem farmera, nalaze se i u vlasništvu samih farmera.

Peterson je posredno i sam vlasnik. Ne samo da Peterson od samog sebe kupuje veoma složene preparate za tretman papaka, vitamine i minerale, već samom sebi predaje i mleko.

Arla, jedna od najvećih svetskih kompanija za preradu mleka, je takođe u vlasništvu danskih stočara.

Jednom godišnje kooperative se okupljaju i npr. na osnovu predatog mleka daju farmerima ekstra zaradu od firmi.

Izvoz junica

Važan izvozni proizvod danskih farmera su junice. Peterson junice uglavnom prodaje Grcima i Rusima. Cena junica je 10 000 kruna, što je otprilike oko 15 000 eura.

Takođe, pošto ima toliko laktacija po kravi godišnje, on može da proda i nekih 60 junica. Junice su odličnog kvaliteta, a Viking genetics Petersonu bira najbolje bikove.

Krave su kod njega stare oko 9 do 10 godina i one daju dosta mleka, ali genetika je stara, zato junice sa novim bikovima daju više.

Pravna regulativa

Kompletna dokumentacija i popunjavanje matičnih knjiga, i ostalih propisa za životinje u Danskoj se obavlja preko interneta. Svu dokumentaciju Peterson sam popunjava i ceo postupak ga košta, verovali li ne, manje nego u Srbiji.

Zanimljivost za kraj

Da li ste znali da u Danskoj po Zakonu, čak ni sin ne može da nasledi farmu od svog oca – niko rođenjem ne može da postane bogati farmer!?

Sin može samo da kupi farmu od oca, pa je tako i Jakob kupio farmu od svog oca i morao je državi da plati porez na to. Njegov otac je sada u penziji, ali dok je radio, Jakobov otac je bio zaposlen kod svog sina i primao je platu istu kao i radnik.

Tekst priredila: M.P