Ruski model malih organskih poljoprivrednih imanja kao ključ za prehranu čovečanstva

Zamislite da živite u zemlji gde ne samo da je normalno da sebi uredite sopstvenu parcelu bez poreza i mešanja države, već da ste još i stimulisani da na taj način unapredite sopstvenu samostalnost, ali i snažno i zdravo društvo. Zamislite sada još da u toj zemlji i vaši susedi takođe imaju svoju parcelu, u mreži necentralizovanih, ekonomski održivih, nezavisnih eko-sela koja proizvode više nego dovoljno namirnica da ishrane celu zemlju.
Godine 2003. u Rusiji je usvojen zakon na osnovu kojeg se mala domaćinstva oslobađaju poreza na sve što sama proizvedu u svom dvorištu (ili na imanju). Veličina parcela koje su oslobođene oporezivanja razlikuje se od regiona do regiona i kreće se od jednog do tri hektara.
Za razliku od industrijalizovane poljoprivrede, ogromnog sistema zavisnog od hemikalija koji preovladava, ovaj sistem – koji, zapravo, i nije sistem – radi preko ljudi i za ljude.
„U osnovi, ruski baštovani demonstriraju da bašte mogu ishraniti svet – nije potreban genetski inženjering, nikakva industrijska poljoprivredna preduzeća ni tehničke novotarije da bismo bili sigurni da će svako imati dovoljno da jede“, piše Leonid Šaraškin, izdavač knjige Zvoneći kedri Rusije, u kome je objašnjena istorija ovog projekta, gde čovek ponovo dolazi u kontakt sa zemljom i prirodom.
S obzirom na industrijalizovanu masovnu produkciju uz pomoć hemije i genetskog inženjeringa to zvuči kao utopija, ali zemlja koja je opisana jeste Rusija našeg vremena. Kako se pokazalo, model današnje ruske poljoprivrede cveta u milionima malih imanja u porodičnom vlasništvu, vođenim po principima organske poljoprivrede. Najveći deo namirnica koje se troše u zemlji proizveden je na taj način.

Većina hrane u Rusiji potiče iz vrta iza kuće

Na osnovu podataka koje je državna Agencija za statistiku iznela, u Rusiji postoji 35 miliona porodica (oko 70% populacije) koje na oko 8 miliona hektara zemljišta proizvode više od 40% ruske poljoprivredne proizvodnje. Hrana se uzgaja čak i u urbanijim sredinama, a popularna je i među imućnijim stanovništvom.

Foto: underwoodgardens

Na ovaj način proizvodi se 59% potrošenog mleka, 65% mesa, 76% povrća, 79% voća i 91% krompira. Drugim rečima, prosečan građanin prema tom modelu proizvodi hranu za sebe i snabdeva porodicu i okruženje, a da ga niko ne pritiska porezima i ne zavisi od hemijske industrije i industrije đubriva.
Period vegetacije u Rusiji traje samo 110 dana, dok je u mnogim drugim državama taj period dva puta duži. Travnjaci oko mnogih kuća su duplo veći od povrtnjaka u Rusiji, a nikome ne koriste.

Foto: esternexplotis

Model kućne bašte je u Rusiji toliko uspešan da prinos iznosi skoro polovinu ukupne poljoprivredne proizvodnje zemlje. Taj udeo se stalno povećava, pošto se sve više ljudi priključuje pokretu ekoloških sela.
Priča je počela 1994. godine na obali reke Ob, usred beskrajnog prostranstva sibirske tajge. Veoma poznati preduzimač Vladimir Megre sreo se sa dvojicom starije gospode, koji su mu ispričali o zapanjujućim svojstvima Sibirskog kedra (takođe poznatog na Zapadu kao Sibirski bor).
Starac iz Sibira ispričao je preduzimaču Vladimiru Megreu fascinantnu priču o “Zvonećim kedrima” – drveću koje isceljuje telesne bolesti i poboljšava nivo ljudskog duha. On mu je rekao gde raste takav kedar, u nedirnutoj sibirskoj tajgi.
Kedar, sveto drvo života, poštovala je najstarija, najzagonentnija i izgubljena u stolećima civilizacija – civilizacija Sumera. Nositelji tajnih sakralnih znanja Sumera verovali su da je Bog stvorio kedar kao simbol moći, veličine i besmrtnosti koji bi služio kao sakupljač kosmičke energije na Zemlji.