Foto: Pixabay
- Reklama -

Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od klime, tipa zemljišta i stepena zrelosti stajnjaka. Izvoženje i zaoravanje ovog đubriva može da se obavlja u sva četiri godišnja doba. Svaki period ima svoje dobre, ali i loše strane.

Savet stručnjaka! Pripremite i oporavite zemlju u plasteniku!

Iznošenje stajnjaka tokom leta, po završetku žetvenih radova pogodno je sa stanovišta organizacije rada. Međutim zbog visoke temperature u tom periodu mogu da nastanu veliki gubici pre svega amonijaka ali i nitratnog oblika azota. Đubrenje stajnjakom u jesen pre osnovne obrade je povoljno. Gubici pri izvoženju su svedeni na minimum i stajnjak se dobro izmeša sa zemljom. Ovo vreme izvoženja stajnjaka je nepovoljno iz organizacionih razloga jer je to sezona kada na gazdinstvu ima puno posla, pre svega oko berbe kukuruza ali i pripreme zemljišta za ozime useve. Osim toga u slučaju tople i vlažne zime i prilikom jesenjeg izvoženja stajnjaka može doći do ispiranja nitrata u dublje slojeve čime se smanjuje njegova vrednost.

Tokom zime stajnjak može da se rastura po snegu ili po smrznutom zemljištu. Gubici su tada beznačajni, ali nastaju teškoće pri njegovom zaoravanju.

Šansa za dobru zaradu: Otkrivamo kako da kivano uzgajate na većim površinama!

Stajnjak zimi ili na proleće

Iznošenje stajnjaka pre prolećnih poljskih radova je povoljno jer su gubici hraniva minimalni, a usev u toku vegetacije koristi hraniva koja se oslobađaju iz stajnjaka. Međutim davanjem u proleće svežeg stajnjaka u kojem je veoma nepovoljan odnos azota i ugljenika može da se izazove azotna depresija. Osim toga pri zaoravanju stajnjaka u tom periodu dolazi do većih gubitaka zemljišne vlage usled povećanog isparavanja.

Na brzinu razlaganja stajnjaka utiču klimatski uslovi i tip zemljišta. U uslovima vlažnije klime, stajnjak može da se primeni znatno pre setve, a na peskovitom, lakim zemljištima primenu treba što više približiti vremenu setve. Razlaganje je brže u lakšem zemljištu i tamo gde ima više padavina, ali u takvim uslovima može doći do ispiranja hraniva. Zato je preporuka u sušnijim uslovima i na težim tipovima zemljišta stajnjak za jare useve treba zaorati u jesen, a u humidnoj vlažnijoj klimi i na lakim zemljištima u proleće. Po rasturanju stajnjak treba što pre zaorati na odgovarajuću dubinu. U protivnom nastaju veliki gubici pre svega amonijaka pa se smanjuje njegova upotrebna vrednost. Ukoliko se stajnjak zaore šest sati posle rasturanja njegova vrednost je smanjena za 20 procenta. Ako se to obavi sutradan gubici se povećavaju na 30 odsto, a stajnjak zaoran četiri dana posle rasturanja ima upola manju upotrebnu vrednost. Nažalost ovo je u našim uslovima najčešći slučaj, a proizvođači to objašnjavaju nedostatkom vremena i radne snage.

UZGAJANJE ZELENE SALATE U PLASTENICIMA: Pravi izbor sorte i zaštita su važni!

navodnjavanje stajnjak u leje stajnjak njegove vrste stajnjak đubrivo vrste đubriva
Treba istaći da stajnjak ima pre svega ulogu da obogati zemljište humusom i da ga učini rastresitim kako bi se na parceli poboljšao vodno-vazdušni režim. Zemljište nađubreno stajnjakom može da primi veću količinu vode što je u sušnijim uslovima biljne proizvodnje od velikog značaja. Mnogi ratari smatraju da su zaoravanjem stajnjaka rešili probleme đubrenja gajenih kultura. To ipak nije tačno jer sadržaj osnovnih hraniva u stajnjaku i nije tako velik.

U dobro zgorelom goveđem stajnjaku ima oko 0,5 procenata azota, do 0,2 odsto fosfora i oko 0,6 procenata kalijuma. To znači da se sa 30 tona stajnjaka po hektaru u zemljište unese oko 150 kg azota, 60 kg fosfora i oko 180 kg kalijuma. To i nije neka velika količina NPK hraniva ,imajući u vidu da je njihova iskorišćenost u prvoj godini po zaoravanju oko 50 procenata, a u drugoj oko 30 i u trećoj oko 20 odsto. Zato je neophodna i primena kompleksnih mineralnih đubriva. Zbog smanjenja stočnog fonda u našoj zemlji nedostatak ovog đubriva je sve veći, pa je preporuka struke primena i manje količine stajnjaka 8-10 t/ha jer se i sa ovako malom normom đubrenja oživljava aktivnost zemljišnih organizama čime se povećava plodnost zemljišta.

Izvor: Agro Info Net

Prethodni tekstDržavne subvencije! Do 12,5 miliona bespovratno za razvojne projekte!
Sledeći tekstProizvodnja ranog kupusa! Ovo je dobitna kombinacija za najbolje prinose!