Piše: Jovanka Petrović, Viši stručni saradnik za razvoj i procenu biološkog delovanja sredstava za zaštitu bilja u kompaniji Chemical Agrosava
#odgovornonovinarstvo

Značaj grinja kao štetočina uočen je sredinom prošlog veka i smatra se direktnom posledicom gajenja biljaka u monokulturi na velikim površinama, novih metoda gajenja, selekcijom visokorodnih sorti, intenzivne primene pesticida i mineralnih đubriva. 

Većina štetnih vrsta je široko rasprostranjena i ispoljavaju različitu štetnost u zavisnosti od specifičnosti agroekosistema. Ekonomski najznačajnije vrste u našim uslovima proizvodnje su paučinaste (Tetranychidae) и rđaste grinje (Eriophyoidae).

Štetnost grinja paučinara ogleda se u tome što ishranom oštećuju ćelije lista koji ubrzo počinje da vene, a kasnije i da se suši. Na donjoj strani lista nalaze se kolonije grinja koje ispredaju paučinu, što omogućava lakše skrivanje jaja, otežava pristup njihovim predatorima, ali i dospevanje sredstava za suzbijanje.

Štetnost rđastih grinja se ispoljava na listovima, koji usled ishrane dobijaju rđastosmeđu boju, uvijaju se nagore i brzo uvenu. Najveće štete su u periodu kada se formiraju rodni pupoljci za sledeću godinu, što se direktno odražava na smanjenje rodnosti.

Zajedničko za ove vrste je da uprkos relativno malim veličinama mogu uzrokovati značajno smanjenje prinosa i kvaliteta proizvoda.

Poslednjih godina, dominantna vrsta u biljnoj proizvodnji je baštenski pauk ili običar paučinar (Tetranychus urticae). Povećanoj brojnosti ove vrste doprinela je promena tehnologije proizvodnje voća, povrća, cveća i ratarskih useva, kao i povoljni vremenski uslovi (povećan prosek temperaturnih vrednosti, smanjena količina padavina i blage zime). 

S obzirom da smo ove godine imali blagu zimu, sa malo padavina opravdano možemo očekivati njihov skori izlazak sa mesta prezimljavanja i prelazak na biljke domaćine. U početku će to biti razne vrste korova, posebno širokolisne a potom i ishrana na voću, povrću, ratarskim usevima, a pre svega soji. Poslednjih godina pojava T.urticae na soji je redovna pojava i prvo se može uočiti na rubnim delovima parcele.  

Pored velikog izbora domaćina i povoljnih uslova za ishranu, problemi pojave fitofagnih grinja su kratak životni ciklus razvića, visok reproduktivni potencijal i nedostatak prirodnih neprijatelja, što sve dovodi do postizanja brze otpornosti na mnoge acaricide.

Uvođenje novih aktivnih materija u program suzbijanja grinja predstavlja vrlo značajnu pomoć biljoj proizvodnji, doprinosi antirezistentnoj strategiji i daje mogućnost izbora u zavisnosti od vrste, brojnosti grinja i karence. 

Od prošle godine, na našem tržištu, dostupan je akaricid Kanemite 15 SC na bazi aktivne materije acekvinocil. Registovanjem ovog akaricida uvedena je ne samo nova aktivna materija već i novi mehanizam delovanja. 

Acekvinocil inhibira proizvodnju ATP-a u mitohondrijama blokirajući elektronski transport na mestu Qo u kompleksu III. Delujući na ovom mestu ispoljava veoma brzo tzv. knock down delovanje na grinje paučinare, ali i na mnoge vrste eriofidnih grinja. Posle samo jednog tretmana grinje kratko žive, prestaju sa ishranom, postajući manje aktivne, jer su im narušeni energetski resursi. 

Prema rezultatima ogleda, utvrđeno je delovanje na sve razvojne stadijume grinja (jaja, larve i odrasle forme).

Ogled je postavljen u zasadu jabuke, gde je pre tretmana bila ujednačena populacija tri najznačajnije vrste fitofagnih grinja (Tetranychus urticae, Panonychus ulmi i Aculus schlechtendali), a veliki broj položenih jaja trebao je da bude pokazatelj efikasnosti preparata. 

Pentacon

Prva ocena dan bila je jedan dan posle tretmana gde je prosečna brojnost grinja paučinara po listu na kontrolnoj parceli bila 5.88. Prosečan broj preživelih jedinki po listu na parceli tretiranoj Kanemite 15 SC je 1.04 u odnosu na standard abamektinom 2.36. 

Druga ocena bila je sedam dana posle tretmana gde je zabeleženo povećanje prosečne brojnosti grinja po listu na kontrolnoj parceli (6.12). Prosečan broj preživelih jedinki po listu na parceli tretiranoj Kanemite 15 SC bio je 0.13 u odnosu na standard abamektinom 2.46. U ovoj oceni, zabeleženo je uginuće eriofidnih grinja.  

Treća ocena bila je četrnaest dana posle tretmana gde je i dalje povećanje prosečne brojnosti grinja po listu na kontrolnoj parceli (8.04). Prosečan broj preživelih jedinki po listu na parceli tretiranoj Kanemite 15 SC je 0.26 u odnosu na tretman abamektinom 5.56. 

Rezultati ispitivanja potvrdili su da akaricid Kamenite 15 SC deluje dugo, a to je zato što nema obnavljanja populacije, odnosno iz položenih jaja nije došlo do piljenja.  

Preparat Kanemite 15 SC se primenjuje u količini 1.2-1.8 l/ha uz napomenu da se uklone korovi, koristi veća količina vode i obezbedi ravnomerno nanošenje preparata na obe strane lista.