Vađenje crnog luka
Vađenje crnog luka

Piše: Tine Bošković, dipl.inž, kompanija Chemical Agrosava

Zahvaljujući upornosti i angažovanju poljoprivrednih proizvođača iz Južne Bačke, ali i tržišnoj isplatljivosti ove kulture, stigli smo do izvoza našeg domaćeg luka.

Međutim, izvozni kapacitet postignut je visokom tehnologijom uzgoja, pre svega, a to se odnosi na izbor pravih hibrida, pravilnu obradu zemljišta, optimalnu ishranu, navodnjavanje, intenzivnu zaštitu i optimalno skladištenje koje omogućava stalno snabdevanje tržišta crnim lukom.

Ali, bez obzira na ulaganja u visikotehnološki sistem uzgoja kako bismo bili konkurentni na inostranim tržištima, priroda se pobrinula da se ipak suočimo sa patogenima, štetočinama i korovima koji mogu da likvidiraju prinos.

U uslovima intenzivne proizvodnje crnog luka ograničavajući faktor predstavljaju predstavljaju ukupno četiri bolesti: stemfilijum, alternarija, trulež lista i plamenjača. Sve četiri bolesti imaju vrlo destruktivan karakter i mogu dovesti do propadanja useva ili značajnog umanjenja prinosa.

Proizvodnja crnog luka u Srbji

Među pomenutim pretnjama po prinos luka, najopasnija i najzastupljenija pošast je gljivica stemfilijum.

Stemfilijum je gljivica koja prouzrokuje palež lista. Luk joj izuzetno pogoduje, jer ima pregust sklop, navodnjavanje veštačkom kišom, pljuskovite kiše, šipražje, grad, povrede od mehanizacije, insekata (najčešće tripsa), granula đubriva. Sve što može da dovede do slabljenja opšteg stanja useva, stvara ulazna vrata za gljivicu.

Lezije od plamenjače, alternarije, botritisa i drugih bolesti su takođe ulazna vrata za ovog parazita. Ova bolest najznačajnija je u uzgoju crnog luka i njena pojava se ne može izlečiti, ali može se svesti na ekonomski privatljivu meru. 

Bolest zahvata nadzemne organe luka i nikada se ne spušta na glavicu. Ali, budući da intenzitet zaraze listova može biti izuzetno velik, lezije se spajaju i čitav usev može imati potpuno sasušen izgled.

Suzbijanje stemfilijuma je izuzetno složen posao. Najpre je potrebno otkloniti sve ono što mu pogoduje. Međutim, intenzivna proizvodnja crnog luka pretpostavlja niz mera koje i stvaraju uslove za pojavu stemfilijuma, pa ih tako ne možemo izbeći. Zbog toga se u punoj meri moramo osloniti na hemijsku zaštitu.

Pojava se povezuje sa fenofazom crnog luka, kada je prečnik glavice oko 25mm i intenzivno se razvija sve do kraja jula meseca.

U ovom periodu vrši se intenzivna zaštita useva na svakih sedam dana.

Tokom tretmana mora se voditi računa da se vrši smena fungicida sa različitim mehanizmom delovanja, zbog toga što ovaj parazit izuzetno brzo razvija otpornost, ukoliko hemijska sredstva primenjujemo konstantno.

Preporuka stručnjaka, ali i iskustvo proizvođača govori da kombinacijom 3 proizvoda, a prema uputstvu za tretiranje, moguće je stemfilijum držati pod kontrolom i svesti je na najmanju moguću meru. Kombinacijom Ciprodexa, Different-a i Teatar Plus-a, stemfilijum prestaje da ugrožava prinos luka na duže staze.

Uputstvo za tretman luka za suzbijanje stemfilijuma:

Formiranje glavice – Ciprodex 1,2l/ha + Different 250 EC 0,5l/ha

7 dana kasnije – Teatar plus 1,2l/ha

7 dana kasnije – Ciprodex 1,2l/ha + Different 250 EC 0,5l/ha

7 dana kasnije – Teatar plus 1,2l/ha

7 dana kasnije – Ciprodex 1,2l/ha + Different 250 EC 0,5l/ha

7 dana kasnije – Teatar plus 1,2l/ha

Nije suvišno dodati ES plus 0,2l/ha, kao okvašivač u svakom od ovih tretmana, zbog toga što list crnog luka ima skoro uspravan položaj i voštanu prevlaku.

Cilj zaštite od stemfilijuma je da se obezbedi da lišće što duže ostane nakostrešeno.

Ovo je jedan od uspešnih modela kontrole ove bolesti. Treba napomenuti da preparat Teatar plus štiti crni luk i od alternarije i plamenjače, ali ne i od botritisa, pa u tom slučaju moramo dodati Aseriju 1l/ha.

Kombinacija Ciprodex + Different 250 EC deluje na alternariju i botritis, ali joj se mora biti dodat neki od preparata za suzbijanje plamenjače (Mankosav 75 WG, Niveral ili Leonida).

Važno je pridržavati se načela da se primena pesticida ne vrši radi umirenja savesti, već radi jasnog cilja. Ovo svakako treba imati na umu, budući da naši proizvođači, zbog loših ekonomskih uslova, često “štede” na preparatima. Ovakav pristup uzgoju može da ima dalekosežne posledice gubitka prinosa i u kasnijoj fazi mnogo većih izdataka.