- Reklama -

U trećem delu priče o hibridima, izboru, načinu selekcije i dosta teškim odlukama koje proizvođači treba da donesu u narednom periodu, pred samu setvenu sezonu, pitali smo dr Nenada Vasića, direktora semenskog sektora u kompaniji Chemical Agrosava, da nam objasni kako je organizovana semenska proizvodnja u Srbiji i da li poljoprivredni proizvođači više veruju domaćem ili stranom semenu.

Kako se organizuje semenska proizvodnja u Srbiji?

– Srbija ima dosta dobro uređen zakonski okvir i sistem kontrole i sertifikacije semenske proizvodnje, koji se ne razlikuje mnogo od ostalih zemalja Evrope. Naravno, prostora za poboljšanje i unapređenje uvek ima. Imamo višedecenijsku praksu i iskustvo u proizvodnji semena osnovnih ratarskih kultura što istovremeno znači da imamo i veoma iskusne tehnologe i proizvođače.

Naši agro-ekološki uslovi za proizvodnju semena su znatno bolji od uslova u većini zemalja u okruženju što je jedan od imperativa za postizanje dobrog semenskog kvaliteta. Poslednjih godina došlo je do značajnog obnavljanja i izgradnje novih sistema za navodnjavanje, tako da se glavnina semenske proizvodnje kukuruza, naše najznačajnije ratarske kulture, obavlja u uslovima intenzivnog navodnjavanja.

To je takođe jedan od preduslova za postizanje visokih prinosa semena sa dobrim semenskim kvalitetom. Funkcionalni doradni centri u Srbiji ne zaostaju zadoradnim centrima u okruženju po svojoj opremljenosti, znanju i primenjenoj tehnologiji. U Srbiji, poslednjih godina, došlo je do obnavljanja i modernizacije ovih centara, čime je značajno unapređen nivo i kvalitet njihovog rada.

Da li poljoprivredni proizvođači imaju više poverenja u seme proizvedeno u inostranstvu ili kod nas?

– Nažalost, naši ljudi su često skloni da više poverenja daju proizvodima koji dolaze iz inostranstva, nego onima koji su proizvedeni u Srbiji i to uglavnom bez realnih osnova.

Ovo nije slučaj samo kod semena nego i kod široke palete drugih, različitih proizvoda.

Mnoge velike, međunarodne kompanije proizvode seme u Srbiji i izvoze ga širom Evrope, pa i dalje, širom sveta.To seme proizvode kod domaćih proizvođača i dorađuju u našim domaćim doradnim centrima. Zašto bi međunarodne kompanije to radile ukoliko nisu sigurne u kvantitet i kvalitet koji dobijaju?

Kada smo već kod poređenja kvaliteta domaćeg i stranog semena, ono domaće proizvodnje bi trebalo da, u najmanju ruku, bude tretirano ravnopravno sa semenom iz uvoza ili čak da ima i blagu prednost.

Kada se sve ovo uzme u obzir, siguran sam da seme domaće proizvodnje ima istu vrednost kao i seme bilo koje inostrane proizvodnje. Na stranu to da kupovinom domaćih proizvoda zapošljavamo naše firme, naše ljude i obezbeđujemo sebi i svojoj okolini bolji život.

To, na žalost, nikako još da naučimo.

AS Hibridi svu svoju proizvodnju semena obavljaju u Srbiji, kod domaćih proizvođača i dorađuju u svom doradnom centru. Mi smo ponosni na to da je svo naše seme domaće proizvodnje i rezultat domaće nauke i znanja.

Izvozom ovakvog semena ostvarujemo značajan prihod kako za svoju firmu tako i za svoju državu.

Da li je proces od proizvodnje do dorade i pakovanja potpuno pod kontrolom AS Hibrida? Zbog čega je to važno?

– Svo seme koje Chemical Agrosava proizvede i prodaje stvara se samo na domaćim poljima. To seme se dorađuje samo u našem doradnom centru i prolazi do kupaca samo kroz „jedna vrata“ kako mi to kažemo, bez obzira da li je kupac u Kraljevu, Somboru ili u Maroku. Ovo je garant kvaliteta i ujednačenosti proizvedenog semena AS Hibrida i zadovoljstva naših kupaca i proizvođača.

Ukoliko imate punu kontrolu od početka do kraja proizvodnog i prodajnog procesa, možete garantovati i održavati kvalitet proizvoda. Tok celokupnog procesa proizvodnje semena stalno je pod nadzorom naših iskusnih tehnologa.

Koja je osnovna razlika između domaćih i stranih hibrida?

Hibridi domaćih selekcionih kuća se, pre svega, odlikuju odličnom prilagodljivošću na agro-ekološke uslove naših regiona gajenja, jer su u njima i stvarani.

To znači da veoma dobro podnose uslove stresa usled suše i visokih temperatura u letnjim mesecima. Vrlo dobro podnose i smanjenje željenog sklopa iz bilo kog razloga, odnosno mogu dobro da rode i pri malim sklopovima.

Domaći hibridi se odlikuju i odličnom tolerantnošću na ekonomski značajne bolesti i štetočine u našim uslovima. Sve ovo zajedno rezultira stabilnijim prinosom domaćih hibrida u odnosu na prinose hibrida stranih selekcionih kuća. To je posebno važno u uslovima proizvodnje kakvi su kod nas, a oni su veoma često limitirani količinom i rasporedom padavina, sumama temperatura i količinom dostupnih hraniva.

Potencijal za prinos domaćih hibrida u optimalnim uslovima proizvodnje u potpunosti je jednak potencijalu za prinos hibrida stranih selekcionih kuća.

 Da li se Agrosavin doradni centar razlikuje od svetskih?

– Mi imamo svoj doradni centar u Šimanovcima, koji je izgrađen pre manje od deset godina. To je bila potpuno nova fabrika, izgrađena po najmodernijim svetskim standardima, opremljena najmodernijim mašinama za doradu, lagerovanje i pakovanje semena. To je bila samostalna investicija Chemical Agrosave, urađena na praznom polju, od početka do kraja.

Promene u tehnologiji dorade semena nisu tako brze kao u nekim drugim industrijskim granama tako da i danas ova fabrika za doradu semena po svim svojim karakteristikama spada u najmodernije doradne centre u Evropi.

Ali, nije sve u mašinama i zgradama. Neko treba njima da upravlja i da ih pravilno i znalački koristi. I po tom pitanju naš doradni centar spada u sam vrh proizvođača i dorađivača semena, jer imamo tehnologe dorade semena od onih starijih punih iskustva do onih najmlađih koji vladaju svim novim tehnikama i tehnologijama koje jedna moderna proizvodnja zahteva.

Od čega zavisi postizanje visokih prinosa u proizvodnji kukuruza? Da li proizvođači prihvataju novine?

– Postizanje visokih i pre svega stabilnih prinosa u proizvodnji kukuruza zavisi najviše od tri faktora: vremenskih uslova, primenjene agrotehnike i odabira i kvaliteta posejanih hibrida.

Na prvi faktor ne možemo uticati, osim ako imamo odgovarajuće uslove navodnjavanjem, što je kod nas retkost u merkantilnoj proizvodnji kukuruza. Na ostala dva faktora proizvođači imaju skoro pun uticaj i njima treba posvetiti punu pažnju.

Proizvođači vrlo rado prihvataju sve novine u proizvodnji, pod uslovom da one stvarno donose pozitivne rezultate i poboljšanja. Najbolji primer predstavlja brza promene hibrida u setvenoj strukturi.

Ozbiljni proizvođači vrlo budno prate rezultate novih hibrida u ogledima kompanija, stručnih službi, na poljima svojih kolega, posećuju dane polja i čim se sami uvere u prednosti novih hibrida, vrlo brzo ih uvode u svoju setvenu strukturu.

Što se tiče novina u agrotehnici svedoci smo ubrzanog uvođenja novih digitalnih tehnologija i razvoja takozvane precizne poljoprivrede, čije prednosti su nesumnjive.

Problem sa uvođenjem novih tehnologijaje njihova cena i mogućnost primene samo na velikim gazdinstvima. To automatski isključuje veliki broj naših manjih i srednjih proizvođača, koji još uvek čine većinu poljoprivredne proizvodnje Srbije.