Foto: Pixabay

Pčele su još sredinom septembra prihranjene i spremljene su im zalihe za zimu. Da li imaju dovoljne hrane i da li ih je potrebno dohranjivati tokom zime, neki kažu da, neki ne, ali stav većine je da im treba obezbediti dovoljno hrane da mirno prezime.

Foto: Pixabay

U toku godine, jednom prosečnom pčelinjem društvu, za održavanje životnih funkcija, fizičku delatnost, odgoj legla i lučenje voska, potrebna je znatna količina visoko kvalitetne hrane – med i polen. Tako jedno prosečno pčelinje društvo u toku godine utroši oko 60 kilograma meda i oko 30 kilograma polena.

Foto: Pixabay

Koliko hrane je potrebno za zimu?

“Kada uračunamo da bi kao rezervu meda za zimski period u košnici trebalo ostaviti 20 kilograma meda i 2 kilograma polena (perge), onda bi u toku godine pčelinja društva trebalo obezbediti sa pašom koja im omogućava unos od oko 80 kilograma meda i 32 kilograma polena. Zato je izuzetno važno pronaći dobro mesto za formiranje stacionarnog pčelinjaka, a još važnije, ukoliko je pčelar u mogućnosti, da zajednice seli na više paša (seleće pčelarenje). Optimalne količine zimskih zaliha hrane zavise od više faktora (snaga pčelinjeg društva, tip košnice…), ali u svakom slučaju bi trebalo da iznose od 15 do 20 kilograma meda. Pčele tokom zime neće utrošiti svu ostavljenu količinu meda i cvetnog praha, ali treba imati na umu staru pčelarsku poslovicu ”Med na medu rodi” objašnjava za Bolju zemlju Milan Matejić, član redakcije časopisa Srpski pčelar.

Problem koji pčelarima zadaje glavobolje i brigu počinje onda kada oni krenu sa preispitivanjem koliko su hrane pripremili za uzimljena pčelinja društva. Po teoriji, a i u praksi većina pčelara do 15. septembra završi sa pripremama za zimu.

“Ako pčelar svoje pčelinje zajednice obezbedi dovoljnim količinama kvalitetne hrane, koja je pri tome i dobro raspoređena u košnicama, onda brige nema. Česte provere sa ciljem da se utvrdi koliko pčele imaju hrane apsolutno nisu potrebne. Raspored hrane bi trebalo da je takav da ona bude lako dostupna pčelama tokom celog zimskog perioda” kaže Matejić.

Kako objašnjava naš sagovornik početkom zime iznad klubeta bi trebalo da se nalaze dobri venci meda, a sa strane ramovi dobro napunjeni medom i cvetnim prahom.

Foto: Pixabay

Da bi se to postiglo, pčele se usmeravaju da zimsko klube formiraju u jednom kraju košnice, prednjem donjem delu bliže letu, a to se postiže tako što se poslednje jesenje leglo postavlja u položaj željenog lociranja klubeta. Od koristi može biti i vaga postavljena ispod jedne košnice na pčelinjaku, kojom pčelar prati potrošnju hrane u jednoj prosečnoj pčelinjoj zajednici u toku zimskih meseci.

Da li treba prihranjivati pčele tokom zime?

“Dosta se govorilo i pisalo o prihrani pčela u vremenu kada one zimuju, u periodu njihovih manjih životnih aktivnosti. Preporuke su često različite, pa i kontradiktorne, a sve u zavisnosti od vremena kada su povodi za raspravu o ovom pitanju nastajali, te od tehnike pčelarenja i iskustava pčelara. Zimi se pčelama, svakako, mogu dodavati šećerno-medne pogače. Međutim, kada se radi o dodavanju pogača pčelinjim društvima, postoji više različitih stavova. Jedni pčelari smatraju da bi pogaču trebalo dati samo ako su pčele „izbile“ na satonoše, drugi smatraju da bi u februaru trebalo obavezno dati pogaču ako su pčelinja društva slabija, treći imaju i druge razloge za dodavanje, a veliki je broj onih pčelara koji smatraju da bi ovakvu praksu trebalo napustiti. Stav većine pčelara je da je najbolje pčelama ostaviti dovoljne zalihe meda za zimovanje, i ne sprovoditi ikakvo prihranjivanje u toku zime”, objašnjava naš sagovornik.

Kada se spoljašnja temperatura spusti ispod 10 °C, pčele prestaju sa izletanjem. Zimski prosek je znatno niži, a pčele, koristeći raznovrsne strategije zagrevanja i uštede toplote, mogu da prežive čak i ako se spoljašnja temperatura spusti do –30 °C. Pčele mogu sasvim dobro da tolerišu promene spoljašnjih temperatura.

 

Optimalne količine zimskih zaliha hrane zavise od više faktora, ali u svakom slučaju bi trebalo da iznose od 15 do 20 kilograma meda

Za normalno zimovanje pčelinjih zajednica neophodna su dva uslova: med (biološko gorivo) i masa pčela (koje umeju da stvaraju i čuvaju toplotu). Važno je košnice zaštititi od vetra, kiše, a veoma je važan i sistem odvoda vodene pare, koju izdišu pčele, kao i zaštita od preteranog rashlađivanja košnice.

Foto: Pixabay

Kako se pčele greju tokom zime

Pčele čuvaju toplotu formiranjem klubeta, koje nastaje pripijanjem tela pčela. Klube ima dvodelnu strukturu i sastoji se od gustog spoljašnjeg omotača u kome su se pčele „nagurale“ zajedno, orijentišući svoje glave prema centru klubeta, i labavog i rastresitog jezgra gde se pčele slobodnije kreću. Pčele proizvode toplotu i zahvaljujući kretanju u unutrašnjosti klubeta i podrhtavanju mišića.

Stav većine pčelara je da je najbolje pčelama ostaviti dovoljne zalihe meda za zimovanje, i ne sprovoditi ikakvo prihranjivanje u toku zime

Na taj način brzo se generiše toplota i održava temperatura na površini klubeta. Tako pčele obezbeđuju da se klube ne rashladi ispod održive temperature. Što je unaokolo hladnije, tim se energičnije hrane pčele u centru, pa proizvode više toplote, i utoliko se promrzle pčele sa površine upornije i odlučnije počinju gurati unutar klubeta da bi se spasle od hladnoće. Zato nije poželjno uznemiravati pčele zimi, niti otvarati košnice tokom hladnih meseci.