Foto: Pixabay

Pšenica je jedan od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda koji se koristi za proizvodnju jende od najvažnijih životnih namirnica – brašna. Zato je važno da ova žitarica ispunjava određene uslove kako bi se nesmetano koristila.

Vrednost pšenice kao sirovine u tehnologiji hrane određuje se prema morfološkim, organoleptičkim i biohemijskim i tehnološkim osobinama, dok se vrednost pšenice kao robe u prometu određuje raznim elementima kvaliteta koji su definisani propisima o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti.

“Kvalitet pšenice određuje se: organoleptičkim svojstvima, sadržajem i vrstom primesa, sadržajem vode, hektolitarskom masom, kvalitetnom klasom, određenom na osnovu procenta sirovih proteina i sedimentacione vrednosti, prisistvom štetočina, prisustvom mikroorganizama i prisustvom ostataka sredstava za zaštitu bilja, uništenje korova i štetočina” objašnjava diplomirani inženjer Jorgovanka Vlajkovac, savetodavac PSSS-a.

Organoleptička svojstva

Kako kaže naša sagovornica pšenica koja se stavlja u promet kao sirovina za mlinsku industriju mora biti zrela i zdrava, svojstvenog izgleda, mirisa i ukusa i ne sme imati strani miris i ukus sledećeg porekla:

– na skladišne štetočine,

– na plesni i sneti,

– na semenke žitnih korova, na pokvarenost usled lošeg skladištenja ili nepravilnog transporta,

– na strane materije ( petrolej, sumpor i dr.),

– na sredstva za zaštitu bilja i uništenje skladišnih štetočina.

Foto: Pixabay

Primese u pšenici

Primesama u pšenici podrazumevaju se svi sastojci koji ne predstavljaju pšenična zrna, kao i ona zrna pšenice koja se smatraju primesom. 

“Primese se dele na organske bele primese (lomljena i štura zrna, druga žita, proklijala zrna, nagrižena zrna), organske crne primese (seme korova, glavnica raži, zrna oštećena veštačkim sušenjem, pokvarena zrna, glavničava zrna, nematodna zrna, slama pleva, drvo i dr.), neorganske primese (zemlja, pesak, kamen, prašina, staklo) i primese životinjskog porekla ( delovi insekata i insekti), “ ističe Jorgovanka Vlajkovac.

Procenat vlage i hektolitarska masa

Za pšenicu je veoma važan i procenat vlage. Pod sadržajem vlage podrazumeva se gubitak mase koji pšenica pretrpi pod određenim uslovima utvrđenim standardnom metodom, kaže naša sagovornica. Dok se pod hektolitarskom masom podrazumeva masa jednog hektolitra pšenice izražena u kilogramima, utvrđena standardnom metodom preračunato na pšenicu sa 13 odsto vode.

Klase kvaliteta

Na osnovu sadržaja sirovih proteina i sedimentacione vrednosti pšenice se razvrstava u tri klase.

Klasa   Sirovi proteini u %   Sedimentaciona vrednost

 I          Najmanje 13,0         Najmanje 40

 II         Najmanje 11,5         Najmanje 30

 III        Najmanje 10,0         Najmanje 18

Prisustvo štetočina i pesticida

Kako kaže naša sagovornica pšenica koja se stavlja u promet kao sirovina za mlinsku industriju ne sme da sadrži žive štetočine u razvijenom ili više razvojnom stadijumu. Dok ostaci pesticida ne smeju preći količinu dozvoljenu posebnim propisima.

Standardni kvalitet pšenice

Pod standardnim kvalitetom pšenice koji se uzima kao osnova za obračun, komercijalni kvalitet na otkupnom mestu, u procentima podrazumeva se pšenica sa 13 odsto vode, 76 kilograma hektolitarske mase i 2 odsto primesa.

Minimalni uslovi kvaliteta po standardu za prijem pšenice kod otkupa je, najviše 15 odsto vode, hektolitarska masa najmanje 74 kilograma i količina ukupnih primesa najviše 8 odsto.