Foto: Pixabay/mozo190
- Reklama -

Evropska komisija je 18. marta donela Uredbu kojom se poručuje da su određene supstance u zeljastoj biljci Aloe vera, vekovima vrednovanoj u narodnoj medicini zbog mogućih lekovitih svojstava, zapravo štetni za oralnu upotrebu.

U dokumentu piše da je, na osnovu ranijeg zahteva EK, Evropska agencija za sigurnost hrane još 2017. završila naučno ispitivanje i donela mišljenje da su hidroksiantracenski derivati koje sadrže ekstrakti aloje genotoksični, ali pre svega da je ekstrakt celog lista ove biljke kancerogen.

Setva kukuruza u Pomoravlju i Kolubari – preporuke i saveti

Kao posledica ove uredbe, donesena je odluka da se sastojci aloe-emodin, emodin, dantron, i svi „proizvodi od lišća aloe koji sadrže hidroksiantracenske derivate” u potpunosti zabrane u prehrambenim i dijetetskim proizvodima, dok se neki drugi sastojci stavljaju u ograničenu upotebu i nadzor.

Šta to, u prevodu sa stručnog jezika, menja na tržištu mnogobrojnih preparata koji u sebi sadrže pravu aloju?

Prvo, trebalo bi imati na umu da se ove zabrane i ograničenja odnose samo na dijetetske suplemente, pošto u generičkim i inovativnim lekovima nema ekstrakata aloje, već samo eventualno nekih njegovih sastojaka (koji su dozvoljeni za upotrebu). Samim tim, domaća Agencija za lekove i medicinska sredstava nije nadležna po tom pitanju.

Međutim, veliko je pitanje kako će se odluci EK povinovati mnogobrojni sajtovi i proizvođači koji reklamiraju prehrambene preparate na bazi aloje, kao „tradicionalno učinkovite laksative”. Ti proizvodi bi od sada morali da prolaze laboratorijsku analizu kako bi se utvrdilo da li u sebi sadrže štetne sastojke.

Počinje prolećna setva: Ovo treba da znate

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije za biznis.rs podseća da je Srbija, od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u obavezi da poštuje i primeni regulativu Evropske unije po ovom pitanju.

– Veoma je bitno za potrošače da se reaguje na vreme i da se zabranjene supstance isključe iz spornih proizvoda. Provera ispravnosti ovakvih artikala potpada pod nadležnosti odgovarajućih državnih inspekcija, a pre svega poljoprivredne, i to u sektoru nadzora u oblasti bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla u fazi proizvodnje – kaže Bogosavljević.

S druge strane, dr sc. Nada Kovačević, šef katedre za farmakognoziju na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je naučna zajednica još od ranije upoznata sa svim lekovitim, ali i štetnim svojstvima aloje.

Grad Kikinda izdaje 51 hektar poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini

– Odavno je poznato da je oralni unos veće količine sastojaka iz ekstrakta aloje štetna. O tome se do sada vodilo računa u legalnoj proizvodnji suplemenata, pa su oni sadržali upozorenja na uputstvima i pakovanjima. Ali treba imati na umu da se radi o zaista velikim količinama, koje su precizno utvrđene laboratorijskim ispitivanjima – napominje profesorka Kovačević, i dodaje da su lekovi i dijetetski suplementi korisni, ali da bi njima i inače trebalo rukovati svrsishodno, a da svako preterivanje može da bude opasno.

– Takođe, proizvodi od aloje se koriste najčešće za spoljašnju upotrebu, u vidu gelova, krema, šampona i kupki, i u takvom obliku su bezbedni – poručuje naša profesorka Kovačević, koja je, između ostalog i član Svetske sekcije za proučavanje lekovitog bilja, sa više od 50 radova objavljenih u međunarodnim naučnim časopisima.

Izvor: Biznis.rs

Prethodni tekstSetva kukuruza u Pomoravlju i Kolubari – preporuke i saveti
Sledeći tekstPomoć države ne sme da izostane: Pola milijarde dinara za seoske zadruge