Foto: Bolja zemlja
- Reklama -

Uvek je bilo i ostalo pravilo da je Srbin zemljodelac u miru i ratnik u ratu.

– To su seljaci, skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva – ovim rečima je čuveni Franše de Epere opisao Srbe u Prvom svetskom ratu. 

Ovo je priča o jednom takvom čoveku, dostojnom potomku slavnih predaka.

Prskanje na crno prvi i najvažniji korak u proizvodnji suncokreta 

Ekipa “Bolje zemlje” je došla u najbolji veći kupinjak, u okolini Pirota, ne samo zašto je Ljubiša Kostić, jedan sjajan čovek, moralan i častan vojnik, koji je branio svoju zemlju u specijalnim jedinicama kako god se zvala Jugoslavija ili Srbija, na svakom ratištu od 1991.  nego jer je ovo, nažalost, jedini kupinjak u ovom kraju, a bezmalo je savršen.

Ovo je priča o kupini a ne o ličnosti Kostića koji je apsolutno oduševio jer je tu pedantnost, upornost, istrajnost preveo iz vojske na poljoprivredu.

Zaštita koštičavih voćnih vrsta

Kada se penzionisao, i to iz garde, gde je završio karijeru profesinalnog vojnika, nešto ovom čoveku nije dalo mira. Prosto je navikao da radi jer je iz takve porodice, tako je vaspitan. Rešio je da napravi kupinjak i da posadi konzumnu sortu Loh Nes, ali jedno je to što je on rešio a drugo je što ne da je uspeo da to uradi nego savršeno.

Kada je ekipa krenula put Pirota, u selo Veliki Suvodol nije očekivala da će ovo ovako dobro da izgleda. Šta je ovde ponenta, što zapravo niko nije znao, pa ni sam Kostić – da je ovaj kraj prosto savršen za kupinu.

– To je sve slučajnost. Pošto sam putovao mnogo, video sa i svidelo mi se. Pomislio sam da treba da probam i ja i probao sam – kaže Ljubiša Kostić.

– U pitanju je sorta Loh Nes. Sađena je međuredno, 3 metra između redova, a 1,2 metra stablo od stabla. To je zgodno za obradu i traktorom i frezom.

Potom je objasnio kako vrši prihranu i navodnjavanje, kao i neke druge “sitnice” koje mogu da vam budu od koristi. To možete pogledati u videu na kraju teksta. 

Niko ovde ne radi kupinu na veliko ili makar nije do sada.  Zašto je ovo, a svako ko se malo razume vidi, tako dobro uspelo u kraju koji ako po nečemu nije poznat onda je to kupina?

Mraz pogodio useve pšenice: PSS je ovo savetovao ratarima

Tri su faktora.

Prvo, zemljište ovde je idelano za kupinu jer se radi o lakoj zemlji, koja je plodna, ali ključno je da je laka i rastresita.

Drugo, ovde gde je Kostić je kotlina, međutim, on je okružen planinama i brdima, odakle se hladan planinski vazduh spušta preko noći. Dakle, preko dana, kada je fotosinteza intenzivna, kada je sve okupano sunačnim zracima, ovde je toplo i to je idelano, međutim noću pada temepratura, što pozitivno utiče i na kvalitet ploda i na bolesti u smislu da smanjuje rizik.

Treće, ovde postoji obilje vode, čim je voda ovde na osam metara, znači da je ona tu i blizu površinskih slojeva a to je ono što kupina traži, da stalno ima vode, ali da se voda ne zadržava, da bude lako zemljište.

Kako je još Kostić unapredio proizvodnju i stvorio savršeni kupinjak, pogledajte na snimku ispod…