Foto: Zasad Šafran/Privatna arhiva
- Reklama -
Slider

Kada pomislite na šafran prvo što vam pada na pamet je “najskuplji začin na svetu” i ko zna kako se to proizvodi, koliko je teško, da li može kod nas da uspe… Kada se nešto želi i kada ima volje sve može, a dokaz tome je mladi bračni par iz Negotina koji proizvodi šafran (Crocus Sativus).

Za kilogram začina potrebno oko 150.000 cvetova

Sve je počelo 2017. godine, gotovo slučajno, Saša i Neda Nikolić razmišljali su šta bi to mogli da posade između redova paulovnije (brzorastuće drveće), dok zasad ne poraste.

Foto: Zasad Šafran/Privatna arhiva

 

“Najskuplji začin na svetu” tako je sve počelo

 

 “ Istraživali smo šta bi to mogli da zasadimo, veoma nas je privukao naslov “najskuplji začin na svetu” i tako je sve počelo. Onda smo počeli malo više da istražujemo i prvi problem na koji smo naišli bio je gde naći lukovice, kod nas ih nema, ali eto, kada nešto hoće to se i desi. Slučajno smo našli porodicu iz Francuske koja se time bavi. Konsultovali smo se sa njima, koliko je to bilo moguće preko mejla, i odlučili smo da krenemo u poduhvat. Lukovicu smo i nabavili iz Francuske” objašnjava za Bolju zemlju Saša Nikolić.

 

Foto: Zasad Šafran/Privatna arhiva

Zasad na kom se šafran nalazi formiran je u selu Tamnič, koje se nalazi na oko 30 kilometara od Negotina.

Suši se na ramovima od prirodne svile

Zemljište u ovom kraju je veoma pogodno za gajenje vinove loze, a baš tako odgovara i šafranu.

“Pogodno zemljište je ono što nas je prvenstveno privuklo i ohrabrilo da se upustimo u ovaj posao. Tlo mora da bude ocedno, jer ne trpi veliku količinu vode. Tamo gde je ravno nije pogodno za gajenje šafrana “ kaže Saša i dodaje da od hemijskih sredstava ništa ne koriste, a da o tome uopšte i ne razmišljaju.

U avgustu 2017. godine porodica Nikolić je zasadila 20.000 komada lukovice, a prvo branje bilo je već u oktobru.

Foto: Zasad Šafran/Privatna arhiva

“ Prve godine imali smo malu količinu, čisto da vidimo šta je to. A ove imamo malo ozbiljniju količinu začina, negde oko pola kilograma” kaže naš sagovornik.

Iz godine u godinu sve veći prinos

Porodica Nikolić, za sada sama obrađuje i održava zasad šafrana, ali kako se rod iz godine u godinu povećava, za berbu moraju da traže pomoć.

“ Ove godine smo morali da angažujemo ljude da nam pomognu, ali veliki problem predstavlja i to što posao nije lak i zato je jako teško naći radnike. Prošle i predprošle godine smo brali porodično, deca, brat i snaja, roditelji. Nedelju dana traje jek berbe, imamo i nedelju pre i posle, ali tada je manje. Za sledeću godinu moramo bolje da se oragizujemo i za branje i za čišćenje. Ako nešto berete sat vremena, oko dva sata treba da se ta količina očisti. Sediš dok radiš, ništa teško ne podižeš, ali nije ga tako jednostavno očistiti “ objašnjava Saša.

Šafran se suši relativno brzo, ređa se na ramove i za jedan je potrebno 4-5 minuta da se osuši. Osušen i dobro upakovan šafran može da stoji 4-5 godina ako se čuva kako treba.

Bere se i obrađuje potpuno ručno

Najbolje ga čuvati u posebnim pakovanjima, da nije izložen suncu, hermetički zatvoren i važno je da ne oslobađa aromu.

Šafran niče u septembru, odmah posle nicanja cveta, cele zime raste, u aprilu i maju počinju da se suše listovi i od tada miruje do septembra, a zatim kreće berba

Ova biljka nema prirodnih neprijatelja, a ono što je vema bitno je da grad ne može da ga ošteti. Parcela na kojoj se nalazi zasad je ograđena, jer je okolina puna divljih svinja.

Foto: Zasad Šafran/Privatna arhiva

 

“ Nedavno sam obišao zasad i oko žice izgleda kao da smo sve izorali, sve su to divlje svinje napravile. Prve godine smo imali i mali problem sa krticama, ali smo morali to da rešimo. Koristili smo neko sredstvo, ali da li su one zbog toga otišle ili su se jednostavno iselile, nisam siguran” iskren je Nikolić.

 

Saša i Neda Nikolič, zajedno sa sinovima Aleksom, Lukom i Filipom, uživaju u svom, kod nas jedinstvenom, poduhvatu i nadaju se da će uspeti, a komentari su za sada pozitivni i ljudi iz inostranstva ih hvale i govore da njihov zasad izgleda fenomenalno.

Rashodi i zarada

Najteže je naći lukovicu, a to je ujedno i najveći izdatak.

“ Lukovicu smo morali u Francuskoj da kupimo, plaćali smo je 45 evrocenti po komadu, a uzeli smo 20.000 komada. I to je najveće ulaganje. Zasad se nalazi na porodičnom imanju, a naš šafran proizvodimo bez ikakvih hemijskih susptanci. A što se tiče zarade, možemo reći da smo sa rodom od ove godine, pola kilograma začina, na nuli. Još uvek imamo problema sa prodajom, sređujemo i neke papire i kada sve to rešimo, nadamo se da će i sve ići mnogo bolje” iskren je Saša Nikolić.

 

Slider