Foto: Protivgradni top/Privatna arhiva
- Reklama -

Protivgradni top sa zemlje emituje zvučne talase koji putujući ka gornjim slojevima atmosfere izazivaju efekat pojave turbulencije u vazduhu. Ove turbulencije u vazduhu sprečavaju nastanak leda, a ukoliko je već formiran, izazivaju njegovo kretanje kroz toplije slojeve kako bi se otopio i pao kao kiša ili raskvašeni sneg.

Ovaj uređaj nije novina u svetu i koristi se u mnogim zemljama, a zahvaljujući upornosti i napornom radi mašinskih inženjera Velimira Ćirovića i Dušana Smiljanića i Srbija je dobila svoj prvi protivgradni top.

Kako radi protivgradni top

“Rad sistema se zasniva na  principu generisanja mehaničkog (zvučnog) talasa na tlu koji, putujući ka gornjim slojevima atmosfere, izaziva efekat pojave turbulencija u vazduhu. Tako generisane turbulencije imaju za cilj sprečavanje formiranja inicijalnih jezgara leda i, ako su već formirana, izazivanje njihovog kretanja kroz toplije slojeve radi otapanja. U opštem smislu, proces sprečavanja pojave grada pomoću ovog sistema podrazumeva generisanje sukcesivnih zvučnih talasa u određenim intervalima, koji svojim udarnim dejstvom na front dolazećeg olujnog oblaka izazivaju nestabilnost inicijalnih jezgara pothlađene vodene pare u cilju njihovog razbijanja i topljenja. Nestabilnost jezgara nastaje usled istovremenog dejstva promene pritiska vazduha, zvuka visoke energije i termičkog uticaja zagrejanih gasova sa velikom kinetičkom energijom” objašnjava za Bolju zemlju Dušan Smiljanić, jedan od autora.

Svedoci smo toga da grad za nekoliko minuta uništi useve i da korišćenje protivgradnih raketa nekada nema najbolji efekat. Zato je protivgradni top prvenstveno namenjen za preventivno delovanje.

“Ideja na kojoj se bazira rad protivgradnog topa je veoma jednostavna. Tokom svakog prolaska zrna grada kroz više i hladnije zone kumulonimbusa oko njega se formira novi sloj smrznute vode. Ako se taj ciklus naruši, moguće je preventivno delovati u cilju sprečavanja da se grad formira. Da bi se to postiglo, protivgradni top proizvodi udarne talase visoke energije. Protivgradni top emituje udarne talase svakih 5 – 7 sekundi uzrokujući da ciklus stvaranja grada bude ozbiljno narušen kako bi se sprečilo njegovo formiranje. Voda tada pada na tlo kao kiša ili raskvašeni sneg” kaže naš sagovornik.

Foto: Protivgradni top/Privatna arhiva

Kako dalje objašnjava u početnoj fazi, acetilen se pod pritiskom ubrizgava u komoru za sagorevanje i meša sa vazduhom. U sledećoj fazi se pripremljena smeša pali električnom varnicom, koja se obezbeđuje pomoću elektroda ugrađenih u komoru za sagorevanje. Čitav proces je moguće ponavljati na svakih 5-7 sekundi. Sistem se konstantno napaja iz baterija koje se preko dana pune pomoću solarnog panela. Sistem napajanja je opremljen uređajima visokog kvaliteta koji su otporni na elektromagnetne smetnje izazvane pojavom groma.

Aktiviranje sistema je potrebno izvršiti najmanje 15-20 minuta pre početka oluje. Osim ručno, aktiviranje se može izvršiti daljinskim putem, radio vezom ili SMS-om iz komandnog centra.

“Udarni talas predstavlja ništa drugo do prostiranje zvuka kroz vazduh. Usled levkastog oblika cevi kroz koju putuje, obim udarnog talasa se proporcionalno povećava u skladu sa povećanjem visine do koje doseže. Ovo širenje uzrokuje da energija talasa brzo opadne i bude apsorbovana od strane okolnog vazduha. U suštini, pucanj koji proizvodi protivgradni top je identičan prasku groma i prema tome nije dovoljno jak da ugrozi avio-saobraćaj niti živi svet u okolini” objašnjava naš sagovornik.

Cena i površina koju može da zaštiti

Protivgradni top od grada može da zaštiti oko 80 hektara, njegov domet je 10 kilometara u visinu, dok se talasi prostiru brzinom zvuka. Potpuna efikasnost sistema u sprečavanju pojave grada postiže se njegovim pravovremenim aktiviranjem. Što znači da sistem treba aktivirati neposredno pre nailaska potencijalno gradonosnog oblaka, odnosno odmah nakon što se na radarskoj slici utvrdi da postoji potencijalna opasnost od pojave grada. Optimalan period za rano aktiviranje uređaja je između 15 i 20 minuta.

“Cena jednog ovakvog uređaja kod nas je 25.000 evra + PDV, što je značajno niže od cene ovakvog uređaja u svetu gde se cena kreće od 50.000-60.000 hiljada plus troškovi transporta carine i poreza. Za uvođenje protivgradne mreže potrebno je do 20.000 evra po hektaru, protivgradni topovi su se pokazali efikasnim sa cenom koja u nabavci iznosi 320 evra po hektaru branjene površine. Prema statističkim zapisima meteoroloških parametara, uobičajeno je da grad vremenski može da pada najviše do 15 minuta pa je jedno punjenje baterije boca sa gasom dovoljno za 8 sati neprekidnog rada. Imajući u vidu da su prosečni troškovi jednog punjenja baterije boca gasom oko 500 evra i da se u proseku potroši jedno punjenje godišnje, na godišnjem nivou održavanje sistema iznosi nešto više od 6 evra po hetkaru” kaže Dušan Smiljanić.

Ovakav sistem protivgradne zaštite koristi se u Italiji, Španiji, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i ostalim zemljama Evrope, ali postaje sve više zastupljen i u Australiji i na Novom Zelandu, Meksiku, Brazilu, kao i u Azijskim i Afričkim zemljama.