- Reklama -
Slider

Uskoro ćemo gajiti soju od koje ćemo dobijati ulje bez opasnih transmasnih kiselina. Salatu, koja će uspevati na toplijoj, suvljoj  zemlji. Pšenicu sa manje glutena i svinje otpornije na smrtonosne viruse. Jednoga dana ćemo imati jagode koje ćemo brati  mašinski, a ne ručno.

Obrada gena, a naročito metodom Crispr-Cas 9, znatno je olakšala “petljanje” s genomima biljaka i životinja, uz efikasnije rezultate. Prvi proizvodi izmenjeni na taj način već ove godine pojaviće se na (američkom) tržištu, a naučnici veruju da je pitanje vremena kada će police u američkim prodavnicama biti pune genetski “editovanih” proizvoda, žitarica i mesa.

Tehnologija u EU podleže strogim zdravstvenim i ekološkim proverama, kao i zahtevima za obeležavanje, ali to nije slučaj u SAD. Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) izdalo je saopštenje u martu prošle godine, u kome navodi da neće donositi propise za žitarice kod kojih su genetske izmene mogle nastati i kao posledica konvencionalnog gajenja. Nasuprot tome, Evropski sud je prošlog leta doneo odluku da će za genetski izmenjene useve važiti isti propisi kao i za genetski modifikovane organizme (GMO).

CRISPR tehnologija
Pročitajte i: GMO u Srbiji

Tehnologija CRISPR (Clustered Regulatory Interspersed Short Palindromic Repeats) još je u povoju, u ćelijama s jedrom prvi put je primenjena pre šest godina

Tehnologija koristi prednosti prirodnog imuniteta bakterija kako bi napravila precizne rezove na ciljnom genomu. Može biti obrisano nekoliko slova, može da se isključi određeni gen, da se premesti na drugo mesto, ili da se izvrši promena u genetskoj abecedi, čime se biljci ili životinji daju nove funkcije.

Postupak nije savršen, ali naučnici tvrde da je mnogo precizniji i jednostavniji za rukovanje nego starije tehnologije izmene gena. Mnoge od tih novih funkcija biće kopirane iz prirode, što znači da bi paradajz iz staklene bašte mogao da postane otporan na bolesti jednako kao divlji, ali ne na uštrb ukusa. Moguće su, međutim, i potpuno nove funkcije, što bi verovatno izazvalo veću zabrinutost.

Za razliku od modifikacije gena (GMO), “editovanje gena” metodom Crispr ne zahteva transgenetiku, tj. ubacivanje gena jedne vrste drugoj vrsti. Prema tome, ako postoji opasnost kada je reč o GMO namirnicama, što smatraju neki, ali ne i svi naučnici, “editovanje” gena podrazumeva samo uklanjanje gena ili kopiranje sekvenci iste vrste, što je verovatno bezbednije.

Iako se genetske izmene metodom “Crispr” još uvek odvijaju u laboratorijama i eksperimentalnim staklenim baštama, nije daleko budućnost kada će se prvi takvi proizvodi pojaviti na tržištu, verovatno već sledeće godine: sojino ulje s manje zasićenih kiselina i bez opasnih transmasti iz kompanije “Calyst” u Minesoti, kao i poboljšana varijanta “voštanog kukuruza” (wax corn), koji se koristi za zgušnjavanje i kao stabilizator u mnogim namirnicama, kompanije “Corteva Agriscience”, poljoprivrednog ogranka koncerna “DowDuPont”.

Javnost i vlade u celom svetu nisu sigurni kako da gledaju na genetski izmenjene biljke i stoku.

S.Š.

 

 

 

Slider