- Reklama -
Slider

Brojna istraživanja i statistika meteoroloških uslova, ukazuje da se pojave kao što su grad, obilne kiše, jaki vetrovi sve češče javljaju, a prognoze upućuju na to da će se taj trend nastaviti i u narednim godinama. Kao jedna od mera zaštite su protivgradne rakete, kojima se neutrališu gradonosni oblaci dejstvom iz aviona. Međutim, voćari i dalje strahuju u kojoj meri će njihov voćnjak biti zaštićen.
Zbog toga se sve više proizvođača opredeljuje da kroz protivgradne mreže, svom voću pruži pravovremenu i jednu od najefikasnijih mera zaštite.

Sistem protivgradnih mreža predstavlja specifičnu konstrukciju koju čine stubovi, raspoređeni po celoj plantaži, gradeći rešetkastu strukturu. Povezani su sajlama, sistemom ankara i držača. Kada su mreže raširene, spajaju se tačkasto, na svakih nekoliko metara, dok između spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu međurednog prostora.
Radni režim protivgradnog sistema počinje od 1. maja i traje do 1. novembra, kada se mreže šire i međusobno spajaju posebnim kopčama. U zimskom periodu, kada ne postoji opasnost od grada, mreže se mogu skupiti i pričvrstiti za sajle. Ovaj sistem ne zahteva nikakvo dodatno održavanje i jednostavan je za rukovanje.
Iako ova investicija nije mala, svi se slažu da je to najbolja zaštita voćnjaka od leda, jer pored toga što grad trenutno oštećuje biljku, posledice od njega su vidljive i naredne godine, jer utiče na prinos do čak 50 odsto. Osnovni cilj je da se pri visokim temperaturama smanji zaštita od ožegotina, a najbolje je mrežu postaviti pre same sadnje voćnjaka. S obzirom na to da je cena ovih mreža, često u vrednosti jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi, mnogi voćari nisu u mogućnosti da protivgradnu zaštitu postave odmah. U tom slučaju, dovoljno je na samom početku formiranja voćnjaka, postaviti odgovarajuće stubove, koji su nosači špalira, a kasnije, kada se obezbedi dovoljna količina novca, postavlja se i mreža.

U Evropi je pod ovakvim sistemom pokriveno gotovo 90 posto voćnjaka. Podaci ukazuju da je u Srbiji, tek nešto više od hiljadu hektara površine, adekvatno zaštićeno protivgradnim mrežama. Razlog malog broja parcela je u visokoj ceni ovih sistema, slaboj kupovnoj moći, kao i često nerešenim imovinskim pitanjem voćnjaka. Najviše je onih pod jabukom, breskvom i kruškom, a poslednjih godina sve je više proizvođača koji žele da zaštite svoje malinjake.

Na našem tržištu postoje firme koje se bave postavljanjem protivgradnih mreža. Voćari pri odabiru moraju posebno voditi računa na neke bitne stavke, koje svaki sistem mora da poseduje. To se pre svega odnosi na veličinu okaca, koji u velikoj meri određuju i stepen zaštite, zatim gramaturu i fabričku garanciju proizvođača.

Sistem se projektuje za svaki voćnjak pojedinačno, jer se mora voditi računa o specifičnosti terena, ali i samog zasada. Ono što čini ovaj sistem su stubovi. Mogu biti betonski ili drveni. Mnogi smatraju da su za naše podneblje pogodniji drveni, koji su napravljeni od impregniranih stabala ariša ili bora. Za razliku od njih, betonski su zastupljeni na čvrstom i stenovitom tlu. Ovakvi stubovi kod nas nisu najbolje rešenje jer vremenom mogu da tonu, kao i da se polome ukoliko dođe do kasnih mrazeva, kada su mreže već raširene. Stubovi su debljine od 11 do 16 cm, što zavisi od opterećenja i mesta na kojem će se oni nalaziti. Visina se određuje proizvoljno, u skladu sa tim koliko su visoka stabla i krošnje biljaka.

Osnovno pitanje je da li će se širenjem ovakvih mreža, smanjiti sunčeva svetlost koja dolazi do biljaka. Moguća zasenčenja zasada svedena su na minimum. Ispod ovog sistema temperatura će se povećati ili smanjiti za 2 do 3 stepena, u zavisnosti od spoljne temperature. Pored ublažavanja temperaturnih ekstrema, protivgradne mreže ublažavaju i pojavu ožegotina.
S obzirom na to da cena protivgradne mreže, po hektaru može dostići cifru od 15 hiljada eura, ne čudi što se na ovaj vid zaštite od vremenskih nepogoda opredeljuju uglavnom velike kompanije i proizvođači, dok ostali, manji voćari kroz sistem osiguranja od grada, pokušavaju da nadomeste eventualne štete. Država i Ministarstvo poljoprivrede daju određena podsticajna sredstva za podizanje protivgradnih mreža, ali i isplaćuju nadoknadu od 50 odsto, ukoliko dođe do štete usled nepogoda.

 

Ana Adzić – novinar

Slider