Proizvodnja semenskog paradajza

175
0
SHARE
Plastenik u Antaliji
Plastenik u Antaliji

Turska godišnje uveze semena za setvu u vrednosti od 23 miliona dolara dok sa druge strane ostvaruje prihod od proizvodnje semena u vrednosti od 40 miliona dolara na godišnjem nivou

Ne želeći da zaostaje za svetom Turska je počela da ulaže u semensku proizvodnju. Semenski paradajz je možda i njihov zaštitini znak i proizvodnja se odvija u specijalizovanim plastenicima i ukoliko se udruže stručnost i predanost radu, uspeh je svakako zagarantovan.

Proizvodnja semenskog paradajza isprogramirana je do detalja. Brigu o proizvodnji vodi samo jedan inženjer agronom koji je odgovoran da se sve uradi po unapred utvrđenom protokolu jer proizvodnja semena zahteva posebnu pažnju.

Interesantno je da je upotreba hemijskih sredstava zabranjena tako da se sprovodi biološka zaštita. Proizvodnju kontrolišu odgovarajuće inspekcijske službe koje vrše nadzor, pa tako ukoliko se utvrdi da je urađeno nešto što odstupa od propisanih standarda sve se uništava, a proizvođač gubi licencu.

Za podlogu se koristi kokosova slama koja se uvozi iz Šrilanke. Koristi se dva puta tj. za dve berbe i kroz nju se osim vode dodaju i hraniva. Nakon upotrebe, zamenjuje se novom, a stara se zaorava na otvorenim parcelama gde se koristi za setvu drugih kultura.

Seme se izvozi u UAE i u druge zemlje u okruženju. Vlada pomaže i stimuliše razmenu dobara sa drugim zemljama, pa daje zemljište za razvitak proizvodnje semena uz investcije od milion dolara, što je dovoljno za kupovinu mašina i opreme za početak.

Međutim, ima puno stranih zemalja koje proizvode seme u Turskoj i kasnije se od tog semena gaji povrće koje se prodaje kao Tursko. Cilj je da sve bude Tursko i da se formira turski brend od semena do proizvoda koji će biti komplet proizveden u Turskoj uz izvoz semena što je cilj da se postigne u narednom periodu. Seme se izvozi u Maleziju, Singapur, Indiju, pa je sa tim u vezi postignut dogovor sa ministrima poljoprivrede kako bi se unapredio izvoz semena. Mada i ako je tržište semena ograničeno jer ima puno konkurencije, na godišnjem nivou prihod od izvoza semena iznosi 40 miliona dolara, što nije zanemalrljiva cifra.

I ono što je jako važno jeste plan po kome Turska ima za cilj da u narednom periodu organizuje područja koja će biti specijalizovana za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, pa se u tom cilju rade projekti i formiraju budžeti za ulaganja.

I još jedna stvar koju Turci žele da razviju jeste proizvodnja cveća. Kako uvoze cveće i ukrasne biljke u vrednosti od čak 87 miliona dolara, rešili su da urade suprotno, a to je da pokrenu sopstvenu proizvodnju.

Možda ovo bude model i za našu zemlju. Imamo potencijala, puno zaparloženog zemljišta i napuštena sela. Imamo stručnjake i ljude koji bi rado radili u poljoprivredi ukoliko bi bili stimulisani i imali infratsrukturu i ostalu logistiku. Ova serija tekstova o Turskoj poljoprivredi mogla bi da bude primer dobre poljoprivredne prakse o kojoj se kod nas puno govori, pa je i poslednji momenat da se i sporvede u delo. Jer ako to Turci rade predano i pažljivo, zašto onda ne bismo mogli i mi.

I za kraj evo jedne zanimljivosti. Turci nemaju državne praznike sem njihova dva verska Bajrama i Ramazana koji praznuju samo jedan dan. Dan republike, Prvi maj i ostali praznici kojih ima se praznuju radno tako da se radi svih 7 dana u nedelji. Radnje su otvorene i do 23h, a radi se i 01. januara potpuno normalno kao bilo kog drugog dana u nedelji.

Naravno, nisam za to da se ovakav model preuzme i kod nas, ali ovo dovoljno govori koliko su Turci zapravo vredan, marljiv i gostoljubiv narod koji zaslužuje poštovanje.

 

Dipl. inž. polj. Goran Veljković