Danas je proizvodnja šampinjona postala rutinska stvar i bar u Srbiji ima na stotine proizvođača koji su krenuli u ovaj biznis.

Međutim, da li ste se ikada zapitali kako je uopšte sve počelo i kako se uopšte došlo na ideju da se gaje baš šampinjoni?

Sve je počelo u Francuskoj još daleke 1893. godine kada je botaničar Jozev Piton de Turnefot uspeo prvi da kultiviše ovu gljivu pa je Pasterov institut u Parizu prvi stvorio sojeve ove gljive koji su se uzgajali u komercijalne svrhe. Zanimljivo je da su prvi sojevi bili nešto tamnije boje sve do 1926. godine kada je spontanom mutacijom u Americi nastao soj bele boje koji se i danas gaji.

Proizvodnja u svetu

Što se proizvodnje tiče, najzastupljenija proizvodnja je u Kini i preko 50% proizvodnje gljiva u svetu ide na šampinjone.

Ukoliko rešite da se bavite uzgojem ove gljive, prvo što bi trebalo da znate jeste da nikako sami ne pravite kompost kada ima puno proizvođača koji se samo time bave.

I sledeća jako važna stvar jeste da se prostor koji želite da namenite za proizvodnju obavezno dezinfikuje tako da u dezinfikovane tunele unosite sterilisani kompost koji se ređa na police.

U tom trenutku temepartura bi trebalo da bude do 18 ºC i vlažnost 85 % dakle mora da bude relativno toplo i veoma vlažno.
Posle 15 dana kada kompost poraste stavlja se pokrivka tj. sloj treseta koji jednim delom upija vodu ali i daje vodu gljivama.

Pokrivka se zaliva sa 3 dl vode po briketu a 6 do 10 dana od postavljanja pokrivke radi se grabuljanje i oko 4 dana nakon toga pojavljuju se prve male gljive.

Važno je da im u vremenu plodonošenja omogućite veliku vlažnost. Važi mišljenje da su šampinjoni jako teški za gajenje usled podložnosti za pojavu bolesti i štetočina. Međutim, kada rešite pitanje unošenja briketa i ventilacije ostaju vam samo pitanja rešavanja mogućih bolesti gde problem mogu da predstavljaju druge plesni koje se mogu javiti. Taj problem se rešava običnom kuhinjskom soli.

Plesni se razmnožavaju i javljaju na površini briketa. Kada se pospe so, stvori se tv hipertonična okolina za plesan koja izvlači svu vodu iz plesni i ne smeta pečurkama da rastu. Još jedna važna stvar jeste i ta, što je ovo potpuno neškodljiva metoda bez ikakvih hemijskih tretmana.

 

G.V.