- Reklama -
Slider

Plavi patlidžan je tropska biljka iz porodice pomoćnica poreklom iz Azije i u medicinskoj enciklopediji je smatraju otrovnom biljkom.

Stari evropski narodi nisu znali za plavi patlidžan. Turci su ga doneli u Grčku i Bugarsku, a odatle i u Srbiju i Bosnu. Danas je on jedna od glavnih namirnica koje se koriste u kulinartsvu zemalja iz kojih je dospeo kod nas. Na žalost, u Srbiji plavi patlidžan nikada nije dostigao značajne razmere u gajenju. Stoka ne jede sveže plodove, pa se smatrao za otrovnu biljku. Otrovan svakako jeste, ali sa kuvanjem ili pečenjem otrovnost kore ploda, usled sadržaja melanina, nestaje.

Oblik ploda je različit, loptast, ovalan, jajolik, izdužen kao krastavac, cilindričan. Krupnoća ploda je različita, a selekcija je otišla i dalje, tako da se danas u ponudi mogu pronaći primerci plodova plavog patlidžana koji su recimo bele boje (oblikom podsećaju na veće jaje) ili izduženi, sitniji do krupnih koji mogu dostići težinu i do 1 kg. Prvi plodovi su najkrupniji, a kasnije su sve sitniji. Ispunjeni su mesom, kompaktnom masom, sa jedva izraženim režnjevima u kojima se nalazi seme, praktično uraslo u tkivo. Sa zrenjem semena plod prelazi iz tehničke u botaničku zrelost, kada ima manju tehnološku vrednost, jer se seme javlja kao smetnja u jelima od plavog patlidžana.

Seme je sitno, slično semenu paradajza, ali čvršće ljuske, glatko, smeđe žućkaste boje. U gramu ima prosečno 250 semenki. Dobra klijavost se dobija samo ako se seme vadi iz potpuno zrelih plodova.

Uslovi uspevanja

Toplota je jedan od najvažnijih uslova za uspešno gajenje plavog patlidžana. Optimalna temperatura za rast i razviće je 25 ± 7°C. Za vreme oblačnih dana optimalna temperatura je 22°C. Seme najbrže niče na 29°C preko dana i 15°C noću. Minimalna temperatura klijanja je 13°C, a biljka prestaje da raste na 8°C, što je donji minimum. Gornja granica rasta je 36°C.

Rasađivanje treba da se obavi kada su dnevne temperature od 18 do 21°C. Niske i visoke temperature deluju šokantno na biljku sa koje onda otpadaju cvetovi. Izmrzava na -0,5°C. Svetlost, u našim klimatskim uslovima, u vreme vegetacije na otvorenom polju, nije ograničavajući faktor za rast i razviće plavog patlidžana. U našim uslovima potreban broj kratkih dana za prelazak svetlosnog stadijuma plavi patlidžan preživi tokom marta, aprila i maja, dakle najvećim delom u zaštićenom prostoru, jer se u tim mesecima dužina dana kreće od 12 do 13 časova.

Voda je neophodna za optimalan rast i razviće plavog patlidžana, i u tom pogledu vrlo je sličan paprici. Ipak, bolje crpi vodu iz dubljih slojeva, otporniji su na sušu, a lakše je izvesti mulčiranje.

Zbog svega toga, može se reći da ga zadovoljava broj navodnjavanja manji za trećinu, u odnosu na papriku. Ovo se naročito odnosi na useve iz direktne setve. Optimalna vlažnost zemljišta treba da bude 80%. Zemljište za gajenje plavog patlidžana treba da bude prirodno, duboko, plodno, strukturno, humusno i toplo, sa mogućnošću navodnjavanja. Najbolje rezultate daje na blago kiselim do neutralnim zemljištima, pH 6,7-7,2, dobro nađubrenim stajskim zgorelim đubrivima. Dakle, pogodna su aluvijalna, baštenska, strukturna zemljišta, černozemi i livadske crnice. U pogledu plodoreda važno je da mu pripada prvo mesto, a ne bi trebalo da dođe na istu parcelu 5 do 6 godina. Dobri predusevi su mahunarke i okopavine koje nisu iz porodice Solonaceae.

Ne podnosi zabarivanje i zasenjivanje. Za ranu proizvodnju treba izabrati peskovita zemljišta sa blagim nagibom prema jugu.

Tehnika gajenja

Za ranu proizvodnju setva počinje polovinom februara. Seje se 1 do 2 grama semena po m² tople leje, koja se podiže na sloju svežeg stajnjaka pomešanog sa slamom, debljine 45 do 50 cm. Sloj zemljišta u leji treba da je 16 do 18 cm. Po punjenju leje, čeka se 3 do 4 dana, da se zagreje. Pre setve, seme treba da se protlja sa peskom. Na ovaj način povredi se semenjača koja onda lakše upija vodu i brže niče. U protivnom, nicanje može da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro. Seje se u dobro pođubrenu, usitnjenu i poravnatu leju, na dubinu od 1 do 2 cm. Seme se pokriva slojem mešavine humusa i peska, a onda zalije mlakom vodom sa rastvorenim bakarnim preparatima, radi dezinfekcije, pokrije prozorima i asurama. Pri temperaturama od 20 do 25°C i vlažnosti 70% do 75%, seme niče za 8 do 10 dana, dok pri temperaturi od 13 do 14°C niče za 20 do 25 dana.

Pikiranje rasada, bilo u hranljive kocke ili zemlju u polutoploj leji, obavlja se kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanju od 10×10 cm. Da bi se primanje lakše obavilo u pikirištu treba da bude toplo, od 23 do 25°C.

Nega rasada je uobičajena i podrazumeva održavanje optimalne toplote, provetravanje, zalivanje, prihranjivanje (po potrebi), plevljenje korova, zaštitu od bolesti i štetočina (rovci, miševi, lisne vaši). Na taj način su i mere borbe odgovarajuće.

Nedelju dana pre rasađivanja počinje kaljenje rasada u leji koja ostaje otvorena i noću, ako nema opasnosti od mrazeva.

Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60 do 65 dana. Rasađivanje se vrši tek polovinom maja meseca, kada dobro otopli, ručno ili sadilicom, na 75×25 cm, po jedna biljka, što znači da se po hektaru posadi 53 330 biljaka. Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju, mašinama za međurednu obradu kukuruza.

Proizvodnja direktnom setvom je ista kao i kod paprike. Uslovi navodnjavanja, idealno ravno, usitnjeno, nezakorovljeno i plodno zemljište, toplota, sunce i vlaga. Seje se na 60x15cm, i to rane sorte ili hibridi.

Bolesti i štetočine

Zajednička bolest sa paprikom i paradajzom je i zeleno uvenuće. Javljaju se takođe oštećenja ili trulež korena od napada gljivica kao što su Fusarium, Phythium i Rhyzoctonia.

Biljke mogu da obole od antraknoze, pepelnice i fomopsisa. Napadaju ga i bakterije, npr. Pseudomonas solanacerum i Pseudomonas tabaci, neki virusi i nematode. Od insekata, pored krompirove zlatice, štete nanose rovci, grčice, sovice i žičnjaci. Borba protiv ovih bolesti i štetočina ista je kao i pri proizvodnji paprike.

Đubrenje

Zemljište se đubri i u jesen sa 20 do 40 t/ha stajnjaka i dve trećine fosfora i kalijuma, tako da se obezbedi pristupačnost po 100 do 200 kg/ha azota, 150 – 200 kg fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma.

Jedna trećina fosfora i kalijuma, kao i jedna polovina azota, unosi se u proleće, sa pripremom zemljišta, na dubinu od 10 do 15 cm. Drugi način đubrenja bi bio takav da se u jesen pre dubokog oranja zemljište đubri samo fosforom i kalijumom (po 200 kg/ha) i tako prezimi, a u proleće se đubri sa 30 t/ha zgorelog stajnjaka i ponovo ore, a azotna i mineralna đubriva se ostave za tri – četiri prihranjivanja tokom vegetacije. Prvo prihranjivanje izvodi se posle cveta rashlađivanja, drugo pri prvom okopavanju, treće u vreme masovnog cvetanja, i četvrto pre druge berbe, uvek sa po 200 kg/ha KAN-a. Tokom avgusta može da se đubri i osokom, 6 do 8 l/ha. Ovaj način đubrenja primenjuje se u Bugarskoj.

Sorte

Postoje mnoge sorte i hibridi u svim tipovima ploda. Kod nas je proširena i gaji se na oko 90% površina sorta domaći srednje dugi. Odlikuje se ovalnim oblikom ploda težine 0,7 do 1,2 kg, izvanrednog potencijala za prinos. Biljka naraste u visinu oko 60 do 70 cm, ima 3 do 4 grane sa krupnim lišćem i plodovima.

Hibridi daju za 30% do 40% veći prinos, a pogotovu u ranim berbama, kada su oni i za 70% do 100% veći u odnosu na klasične sorte.

Da bi se dobio visok prinos, plavi patlidžan treba često da se bere, na svakih 10 do 15 dana. Plodovi su sitniji, ali se dobija veći ukupni prinos. Za berbu stiže 120 do 150 dana od nicanja, a za seme dozreva za 140 do 150 dana. Bere se makazama ili nožem, jer na dršci ima bodlje. Prinosi se kreću od 40 do 50 t/ha.

 

 

Slider