- Reklama -
Slider

U Srbiji se mnogo radi na unapređenju poljoprivrede i prelasku sa tradicije u savremeni agrobiznis, posebno ako u obzir uzmemo činjenicu da sve više mladih radi u poljoprivredi.

Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal i moramo da prihvatimo činjenicu da je poljoprivreda najvažnija delatnost, jer pre svega obezbeđuje proizvodnju hrane ne samo za potrebe svog stanovništva već i za izvoz, gde je 45% stanovništva Srbije naseljeno baš u ruralnim oblastima. Zbog toga prehrambena industrija čini preko 40 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda.
 

Selo ili grad, večito pitanje, večita dilema

Može li selo bez grada ili grad bez sela?

Sve je to međusobno povezano. U selu je proizvođač, farmer, vlasnik poljoprivrednog domaćinstva i zemljišta, a u gradu su potrošači, odnosno tržište. Ako naša sela uporedimo sa selima država u EU, pa i šire, videćemo da se u naša sela uopšte ne ulaže. Mnoga sela i dalje nemaju uređene puteve, kanalizaciju, u mnogima varira strujni napon, a tokom zimskih meseci u neka sela koja su u planinskim područjima gotovo je nemoguće stići. Domovi kulture ne postoje, nema nikakve zabave niti mogućnosti da se stanovništvo zadrži. Škole se zatvaraju, jer dece gotovo da i nema, svuda je mahom starija populacija.

Poražava podatak da čak i u Vojvodini, koja bi trebalo da je najrazvijenija kada je rural u pitanju, imamo sela sa kućama i imanjima koja propadaju i urastaju u korov, jer su stari umrli, a dece ili nema ili su odavno raseljena po gradovima i svetu.

U potrazi za boljim životom i bežeći iz jedne takve učmale i dosadne sredine, ljudi su prodavali imanja i odlazili u gradove. Jedan broj porodica je ipak ostavio imanja na selu. Svetska ekonomska kriza, tranzicija, koja je mnoge od nas koštala radnog mesta i dovela našu egzistenciju u pitanje, naterala je neke da se vrate svojim korenima, a taj potez pokazao se kao vrlo dobar.

Mnoge porodice pogođene krizom ostaju bez posla, bez novca i sredstava za život, napuštaju grad i vraćaju se na svoja imanja. Takođe, mnogi ljudi koji nikada nisu živeli na selu, odlučili su se za preseljenje, smatrajući da tamo pre svega mogu pronaći mesto gde će moći da proizvedu hranu za sebe i porodicu.

Ali, koji su pravi razlozi migracije iz grada u selo?

Da li potreba za mirom i beg iz gradske vreve ili potreba čoveka da oformi održivo imanje kako bi obezbedio sebi osnovnu egzistenciju i što manju zavisnost od sistema? Kako god bilo, tendencija oživljavanja sela je sve veća, ljudi se vraćaju, imanja se bude. Još uvek u nedovoljnoj meri, ali se pomak primećuje.


Da bi se ti ljudi stimulisali da ostanu na selu, potrebno je da im se obezbede odgovarajući uslovi udobnog života, slični onima u gradskim sredinama. Politiku ruralnog razvoja je neophodno definisati i sprovesti. Danas manje-više opstaju ona sela koja su u blizini lokalnih saobraćajnica ili auto-puta. Sve što je dalje od saobraćajnica, osuđeno je na propast. Zbog toga je važno da se obezbede uslovi za napredovanje kako bi se razvijao privatni biznis i ostvario profit.
Pored primarne proizvodnje, neophodno je razvijati i sekundarni i tercijalni sektor poljoprivredne proizvodnje, odnosno prerađivačku i uslužnu delatnost. Nije dovoljno samo proizvesti, već zaokružiti ceo sistem proizvodnje, prerade, marketinga, distribucije prodaje i naplate.

Za sve ovo potrebna je i odgovarajuća infrastruktura: putevi, kanalizacija, elektrifikacija, škole, zdravstvena zaštita, kulturna dešavanja i čitav niz uslužnih delatnosti. To su osnovni pravci prema kojima treba usmeriti razvoj ruralnih seoskih sredina. Veliki broj sela nema ni prodavnice ili ima male u kojima mogu da se kupe samo najosnovniji proizvodi. Od osnovne infrastrukture podrazumeva se da postoji pristup električnoj energiji, pijaćoj vodi, asfaltiranim putevima, telefonskom priključku, kanalizaciji, a u novije vreme i kablovskoj televiziji ili internet signalu. Sela koja imaju delimičnu infrastrukturu uglavnom poseduju asfaltirane puteve i električnu energiju, dok kanalizaciona i vodovodna mreža ne postoje. Ukoliko želimo moderno i jako selo, jer smo pre svega agrarna država, potrebno je potpuno promeniti dosadašnju politiku i velika ulaganja nameniti za ruralna područja naše zemlje.

Priredio: Dipl.inž.polj. Goran Veljković

Foto: Pixabay

 

Slider