šećerna repa
šećerna repa

– O površinama pod šećernom repom u srednjem Banatu niko nema precizne podatke- kaže Ilija Bjalić iz PSS Zrenjanin.

Kao razlog navodi da je predhodnih godina Poljoprivredna stručna služba direktno od šećerana dobijala ove informacije, a sada to nije slučaj. Ipak, kalkulacije pokazuju da je ove godine u srednjobanatskom okrugu, koji i pokriva PSS Zrenjanin, slatki koren proletos posejan na 1.400 hektara što je istorijski minimum. To potvrđuje podatak da su u vreme rada obe šećerane u ovom regionu površine pod šećernom repom dostizale i 15.000 hektara – sada je to 10 puta manje. Desetogodišnji prosek pokazuje da je ostvarivan prinos od oko 48 tona po hektaru. Ipak, u tom vremenskom periodu zabeleženo je variranje, pa je rod bio od 30 do 70 tona po hektaru – 2018. godine bilo je oko 30, a 2016. godine oko 70 tona po hektaru.

-Na sredini ovog posla kada su velike ekonomije tek počele sa vađenjem, prinosi su veći od višegodišnjeg proseka i najčešće su oko 55 tona po hektaru. Naravno, variranja postoje od proizvođača do proizvođača ali Fabrika šećera „Sunoko“ javno je iznela podatak da je za čitav Banat prosečan rod upravo 55 tona. Prema podacima kojima raspolažem, cena je nešto niža od 40 evra po toni, što je 4,6-4,7 dinara po kilogramu. Naravno, ova cena se odnosi na šećernu repu uzans kvaliteta, sa 16 odsto šećera, veći i manji šećer tu cenu nemaju – objašnjava Bjelić.

Cerkospora i repina korenova vaš – problemi ove proizvodne godine

Kada se govori o problemima koji su pratili ovu proizvodnu godinu, Bjelić je izdvojio prolećnu sušu koja je problem napravila svim ozimim i jarim usevima, pa tako i šećernoj repi. Povoljna okolnost je što je u srednjem Banatu tokom maja i juna bilo padavina što je veoma značajno jer je reč o periodu kada ovaj usev intenzivno raste. Ali, padavine su doprinele i pojavi cerkospore tj. pegavosti lista ali proizvođači su u najvećem broju slučajeva i cerkosporu i korove uspeli da savladaju. Usledili su sušni juli i avgust ali, nekoliko avgustovskih kiša doprinole su da se izbegne veliki problem, a to je pojava truleži.

-Istakao bih još jedan problem koji je veoma značajan. Zbog sušnih perioda dogodio se žestog napad repine korenove vaši. Srećom, avgustovske kiše jako su smanjile brojnost ovih vaši. Inače, ako se posle padavina nastavi sušan period, populaciji repine korenove vaši potrebno je tri nedelje da se obnovi i da dostigne brojnost koja je bila pre kiše. Po mom mišljenju, poljoprivrednici koji sada vade šećernu repu odradili su odličan posao jer neće dozvoliti da vaš napravi direktnu štetu – kaže Bjelić.

Štete od truleži dovele do smanjenja površina

Inače, repina korenova vaš pravi direktnu štetu, a sem toga na napadnutim biljkama ima i mnogo truleži. Najbolji lek protiv vašiju i truleži je da se vađenje šećerne repe obavi što ranije. Naš sagovornik napominje da kada je sve kako treba, šećerna repa tokom septembra i oktobra jako poveća prinos korena i šećera, a po rezultatima od početka devetog pa do kraja desetog meseca, prinos repe i šećera znao je da poraste od 25 pa čak i do 50 odsto.

-Mislim da je smanjenje površina pod šećernom repom u ovom delu Banata prouzrokovano štetama od truleži. Na žalost, ovaj problem nije rešen tako da postoji sorta ove kulture koja je otporna na sve uzročnike truleži, a ima nekoliko gljivičnih bakterija koje prouzrokuju ovu bolest. Ovaj problem može da rešava samo dobra agrotehnika i dobri vremenski uslovi. Najgore što može da se desi u ovoj proizvodnji, a što se vezuje za trulež je loša agrotehnika i da se smenjuju izrazito topli i suvi periodi sa periodima u kojima ima mnogo padavina u kraćem roku. Kada se desi ovakvo leto u julu i avgustu šećerna repa redovno počne da truli. Nekada smo imali primere da je repa istrulila 90-100 odsto – kaže on.

Bjelić je mišljenja da se sada proizvodnjom repe bave oni poljoprivrednici koji znaju i vole da proizvode ovaj usev, te se i trulež korena svela na minimalne granice.

Sada se razmišlja o sledećoj setvi

Proizvođači koji nameravaju sledeće godine da seju kraljicu ratarskih kultura već sada trebaju da razmišljaju o odabiru parcele i pripremi zemljišta. Pravilna priprema zemljišta šećernu repu podrazumeva pre svega dobar izbor preduseva. Najbolji su oni koji rano napuštaju parcelu, pretežno su to strna žita, u manjoj meri soja ili stočni grašak. Zatim, trebalo bi obaviti bar dve operacije osnovne obrade.

-Ako pričamo o žitima kao predusevu to je obrada strništa odnosno ljuštenje i duboko jesenje oranje koje bi trebalo završti tokom oktobra. Dubina je veoma bita, a istina je da sada ne govorimo o dubini od 40-45 centimetara ali ona treba da bude bar 30-35 cenitematara. Za obradu mogu da služe i plug i razrivač kao oruđa, a ako se koristi razrivač onda dubina može da bude i 45-50 centimetara jer ovo oruđe one donje slojeve koji su manje plodni ne izbacuje na površinu, odnosno ne okreće zemljište kao što je to slučaj kod pluga. Mineralna đubriva NPK – azot, fosfor i kalijum obavezno se unose ili pod prvu ili pod drugu obradu ali obavezno u jesen, a azotno mineralno đubrivo i eventualno nešto manje fosfora i kalijuma u proleće bilo pred ili zajedno sa setvom, preporučuje Bjelić i dodaje da se ravnanje zemljišta u jesen podrazumeva. Koje oruđe će se koristiti za ove namene zavisi od kvaliteta osnovne obrade. Ako je zemljište grudvasto zbog oranja po suvom ili u vidu kajiševa zbog oranja po mokrom, koristi se neko razrivačko oruđe za pliću obradu ili tanjirača. U slučaju da je zemljište sitnije i ravnije za ravnanje mogu se koristiti drljača ili setvospremač. U proleće se predsetvena priprema obavlja veoma rano i plitko, a najčešće se koriste drljače ili setvosptemači.

Kako kaže ovaj stručnjak, šećerna repa spada u red biljaka koje su najzahvalnije za đubrnje stajnjakom ali, kada su sušne godine i ne postoji sistem za navodnjavanje onda unošenje stajnjaka pod osnovnu obradu u jesen predstavlja opasnost jer može naneti štetu. Mikroorganizmi koji razlažu stajnjak iz zemljišta uzimaju veliku količinu vode i na taj način su direktna konkurencija biljakma što dovodi do smanjenja prinosa. Ovo se odnosi i na zelenišno đubrenje, odnosno zaoravanje useva koji se poseju nakon žetve strnih žita poput soje, graška, grahorice, raži, uljane repice, a kako bi se povećala plodnost zemljišta. Sem toga, velika količina žetvenih ostataka takođe stvara problem. Prinosi su takođe smanjeni i na njivama na kojima je bila razorana lucerka jer je ona najveći potrošač vode od svih ratarskih useva, a sem toga ima veliku količinu korana-masa ide i do 10 tona po hektaru.