Primena herbicida pre nicanja useva – zašto, kada i koliko?

635
0
SHARE

Primena zemljišnih herbicida može da bude veoma snažan alat kojim se kontroliše rani porast prolećnih korova još ako i padne malo kiše mogu da obezbede dug period bez prisustva korova. Oni su veoma korisni, pogotovo ako vlažno-mokro vreme ispravocira kasnije nicanje korova. Međutim, pogrešne procene mogu da izazovu oštećenje useva. U daljem tekstu razmotrićemo faktore koji utiču na sudbinu, efikasnost i perzistentnost herbicida primenjenih preko zemljišta.

Klijanje i rani porast korova je najosetljivija faza u životnom ciklusu korova. Herbicidni film ne bi trebalo da ide dublje od 5 cm od površine zemlje i da se nalazio u bliskom kontaktu sa rastućim korovima. Ovakav vid tretmana obezbeđuje daleko veću konkurentnu prednost usevu koja bi mogla trajati do kraja vegetacije. Tolerancija useva na herbicide primenjenih preko zemljišta je manja nego za herbicide primenjene nakon nicanja useva. Primena herbicida pre nicanja treba biti prilagođena očekivanim korovskim populacijama. Osmatranje polja tokom predhodnog leta i jeseni je veoma važno za predviđanje pojave korova. Kod primene zemljišnih herbicida treba zapamtiti sledeće: zemljišta sa većim sadržajem organske materije (> 3%) ili gline su bolja za primenu zemljišnih herbicida. Ovakva zemljišta zahtevaju veće količine herbicida nego peščana i bez strukturna. Oranje nakon primenjenih zemljišnih herbicida značajno utiče na smanjenje postojanosti. Ovom operacijom stimulišu se mikrobiološke i hemijske reakcije koje podstiču razgradnju herbicida.

Nakon prskanja koncentracija i perzistentnost zemljišnih herbicida zavisi od osobine herbicida, vremenskih uslova i faktora kao što su tekstura zemljišta, pH vrednost, vlage i sadržaja organske materije. Zemljišta sa većim sadržajem organske materije imaju mogućnost jačeg vezivanja herbicida za zemljišne koloide i samim tim postoji manja mogućnost ispiranja. Postojanost herbicida zavisi i od pH vrednosti . Što je veća pH vrednost herbicidi se duže zadržavaju u zemljištu tako da se teže ispiraju. Pri nižim pH vrednostima nalaze se u vodenom rastvoru koji je dostupan biljkama i pod jačim uticajem su kretanja kroz zemljište. Sunčeva svetlost ponekad može uticati na razgradnju herbicida, ali bez većeg značaja. Isparavanje herbicida se povećava sa temperaturom vazduha, temperaturom zemljišta i brzinom vetra. Isparavanje opada sa visokom relativnom vlažnošću sredine.

Često se postavlja pitanje koliko je kiše potrebno da bi se aktivirali herbicidi? U većini slučajeva je dovoljno več od 5 l/m² padavina da bi se zemljišni herbicidi aktivirali. Zemljišni herbicidi su veoma snažno oruđe čijom primenom možemo dobiti odlične rezultate. Navešćemo preporuke primene zemljišnih herbicida za različite useve za koje smatramo da su kvalitetan izbor.

Suncokret – u predhodnim godinama ustalila se kombinacija koja se koristi u konvencionalnim hibridima (koji se prskaju posle setve, a pre nicanja), a to je Telus 1,4 l/ha + Zeazin 1,2 l/ha. Ovom kombinacijom postižete odličnu efikasnost na najveću populaciju korova, a sa druge strane i odličnu selektivnost. Usev je bezbedan nakon primene ovih herbicida. Ovi herbicidi se mogu primenjivati i u IMI tolerantnim hibridima (hibridi suncokreta koji se mogu prskati posle nicanja). Veoma često nakon njihove primene nije neophodno primenjivati herbicide nakon nicanja.

Kukuruz – najpoželjnije je da kukuruz u ranim fazama porasta bude bez prisustva korova , a to se jedino može obezbediti primenom zemljišnih herbicida. Za ovaj tretman preporučujemo kombinaciju Telus 1,4 l/ha + Zeazin 1,5-2,0 l/ha koja veoma dobro kontroliše i travne i širokoline korove.

U poslednjoj deceniji primećena značajno veća otpornost korova na herbicide koji se primenjuju posle nicanja useva i korova. Tu se pre svega izdvajaju korovi kao što su ambrozija, pepeljuga, štir, semenski i rizomski sirak i dr. Primenom zemljišnih herbicida ne postoji mogućnost nastanka rezistentnosti korova. Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja imaju daleko veću efikasnost na gore pomenute korove.

 

Dipl. inž. Milan Sudimac