Foto: Pixabay

U studiji koja je objavljena u decembru prošle godine u časopisu „Nature Climate Change“, naučnici su ukazali na pojavu specifičnog obrasca u strujnim tokovima vazduha, dodajući da on povećava mogućnost pojave istovremenih velikih toplotnih talasa u većim regijama koje proizvode hranu na području Zapadne Evrope, Azije i Severne Amerike.

Ovo istraživanje otkriva da ti toplotni talasi istovremeno mogu da značajno smanje proizvodnju useva u tim regionima, stvarajući rizik od višestrukih neuspeha žetve.

Vodeća autorka studije dr. Kai Kornhuber sa Odeljenja za fiziku na Univerzitetu u Oksfordu izjavila je da će toplotni talasi koji se javljaju postati ozbiljniji u narednim decenijama ako se efekti staklene bašte ne budu ublažili. U svetu koji je sada povezan i umrežen to može značiti skok cena hrane, smanjenje dostupnost hrane čak i u udaljenim regijama na koje toplotni talasi ne utiču direktno.

“Otkrili smo 20 puta veći rizik od udara istovremenih toplotnih talasa na glavne regije koje proizvode useve kada su prisutni ovi obrasci vetrova globalnih razmera“, rekla je dr. Kai.

Zapadna Evropa, Zapadni deo Severne Amerike i područja oko Kaspijskog mora su posebno osetljivi na ove atmosferske obrasce zbog kojih se visoka temperatura i suša istovremeno dešavaju na više područja i utiču na prinose useva.

Dr Dim Coumou, ko-autor ove studije sa Instituta za studije zaštite životne sredine u Amsterdamu rekao je da očekuje da će se tamo gde su normalne, niske žetve u jednoj regiji izbalansirati dobrim žetvama na drugim mestima, ali ovi talasi mogu istovremeno da izazovu smanjenu žetvu u nekoliko važnih regija stvarajući rizike za globalnu proizvodnju hrane”.

Doktor Redli Horton, ko-autor studije iz „Lamont-Doherty Earth“ observatorije sa Univerziteta Kolumbija rekla je da, ako klimatski modeli ne mogu da prikažu ove obrasce vazdušnih talasa, menadžeri rizika poput onih iz sfere reosiguranja i eksperata iz bezbednosti hrane mogu biti suočeni sa ozbiljnim teškoćama u procenama rizika.

Naučnici zaključuju da bi temeljno razumevanje onoga što pokreće ponašanje ovog vazdušnog strujnog toka moglo na kraju da ima za rezultat pobošljanje sezonskog predviđanja poljoprivredne proizvodnje na globalnom nivou i informisati preciznije o procenama rizika od neuspeha u žetvi.