Prednosti i mane Zakona o sezonskim radnicima

261
0
SHARE
Usvojen Zakon o sezonskim radnicima
Usvojen Zakon o sezonskim radnicima

NOVI ZAKON O SEZONSKIM RADNICIMA

Nedavno je usvojen novi Zakon o sezonskim radnicima koji ima za cilj da uredi i unapredi odnose između sezonskih radnika (berača) i poslodavaca. Po tom zakonu onaj ko angažuje sezonske radnike u obavezi je da ih prijavi, uplati im staž, zdravstveno osiguranje i zarađene dnevnice (nadnicu). Usput, tu je i slobodna volja gazde da radnicima obezbedi, topli obrok, dovoljnu količinu osvežavajućih pića i vode. Sve to po ovakvoj ideji značajno poskupljuje berbu što opet za krajnji cilj ima da sve to plati krajnji kupac, kome su svakako odavno ispražnjeni džepovi.

Sve je to lepo napisano i smišljeno da smo možda locirani u Kanadi, Nemačkoj ili nekoj izmišljenoj zemlji gde se sve radi po redu i zakonu i gde su primanja svih nas takva da prosto ne znamo gde ćemo da potrošimo sve te pare. U Nemačkoj je dnevnica 150 evra!!

Realno je očekivati da se po ovom pitanju svakako mora nešto učiniti, posebno što je primena ovog zakona odložena do daljnjeg tačnije do januara 2019. godine kada će biti instalirani novi softveri koji će biti korišćeni za elektronsku prijavu putem portala Poreske uprave.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije 300 000 osoba je angažovano u raznim delatnostima kao sezonski radnici gde osim ugostiteljstva recimo 100 000 radi u oblasti poljoprivrede. Ali usled birokratskih prepreka najveći broj njih radi na crno.

Zakon nalaže da poslodavac ima obavezu da prijavi sezonskog radnika preko portala Poreske uprave, da plati porez na zaradu 10%, doprinose za penzisjko i invalidsko osiguranje 26% i 2% doprinose za zdravstveno osiguranje.

Na ovaj način država osigurava poreske prihode, a poslodavci će imati korist i biće zaštićeni pri čemu se ovde misli na poslodavce u ugostiteljstvu ( vlasnike kafića i restorana ) dok će kod branja u poljoprivredi ovo biti teško sprovodljivo.

Zakon predviđa da nadzor u u pogledu primene vrše Poljoprivredna i Inspekcija rada. Oni imaju zadatak da kontroilišu, da li sezonac radi više od 180 dana u godini.

A da smo u liberalnom kapitalizmu ( onom početnom i najsurovijem ) govori činjenica da zakon dozvoljava da kao sezonski radnici rade i deca mlađa od 15 godina i penzioneri, ali i socijalno ugrožene kategorije stanovništva koji neće izgubiti socijalnu – novčanu pomoć ukoliko rade kao sezonci.

Zakon predviđa i minimalnu cenu rada ispod koje se ne sme ići, a to je 143 dinara za radni sat pa sezonac može da zaradi samo 1.144 dinara za 8 sati rada.

Do primene zakona ima vremena kako bi se rešila sva sporna pitanja oko primene. Da li će se smanjiti procenat nezaposlenosti to zavisi od toga da li će nezaposleni pokazati interesovanje za slabo plaćene sezonske poslove u Srbiji.

Dipl. inž. polj. Goran Veljković