Pravilna sadnja i cuvanje vocnih sadnica
Pravilna sadnja i čuvanje voćnih sadnica Foto: Apple and Pear Australia Ltd / Flickr, Đorđe Simović

Kada je sadnja u pitanju, za najbolji period uvek postoji dilema. Da li saditi u jesen ili u proleće?

I jedna i druga sadnja imaju svoje prednosti i mane, ali u zavisnosti od vrste zasada, klimatskih faktora i površine trebalo bi voditi računa i konsultovati se sa stručnjacima koji će dati najbolju preporuku.

Sadnja u jesen ima niz prednosti, a to je da se biljke lakše i brže prilagode i onda lepo krenu na proleće. Neka statistika kaže da je i veći procenat primanja kod jesenje sadnje. Kod ove sadnje opasnost je izmrzavanje tokom zimskih meseci, ukoliko nastupi ekstremno jaka zima, jer su sadnice mlade. Takođe, mogu se javiti i oštećenja od glodara, pa mlade sadnice treba zaštititi na odgovarajući način.

Prolećna sadnja je nekako i najpopularnija. Međutim, nekada se desi da je manji procenat primljenih – naročito ako se zakasni sa sadnjom i sadnice krenu da pupe, ili ukoliko krenu jako visoke temperature pa dođe do sušenja usled nedostatka odgovarajuće vlage.

Bilo, kako bilo, najvažnija stvar o kojoj svakako treba da povedete računa jeste odabir zdravstveno ispravnih sadnica i koje su u dobroj kondiciji.

Kako sadnice pripremiti za zimu?

Posle vađenja iz rastila, lozne i voćne sadnice trebalo bi što pre utrapiti, odnosno što manje ih izlagati uticaju sunca i vetra. Zimsko trapljenje se vrši na otvorenom, u pesku ili lakom peskovitom zemljištu.

Kod trapljenja voćnih sadnica zatrpavaju se korenov sistem i korenov vrat, a kod loznih kalemova pored korena, podloge i prva okca od lastara.

Preko zime sadnice u trapu mogu da napadnu zečevi, miševi i drugi glodari, i da im nanesu velike štete. Ako su trapovi van naselja, treba ih ograditi pletenom žicom, kako zečevi i glodari ne bi mogli da im priđu.

Ako se sadnice trape u naseljenim mestima onda opasnost vreba od miševa, posebno ako su trapovi u blizini kuća, staja, kanala i vodotokova. U tom slučaju valja obavezno postaviti zamke za miševe i druge glodare.

Na niskim temperaturama sadnice ne bi trebalo vaditi iz trapa zbog izmrzavanja. Transportovanje sadnica u udaljene krajeve, najbolje je obavljati frigo vozilima koji sadnice štite od visokih temparatura, ali i od izmrzavanja.

Pošto je takvih vozila još uvek nedovoljno, a transport njima skup, transport se obavlja u običnim kamionima ili kombi vozilima. Na niskim temperaturama, treba ih zaštititi od sušenja, izmrzavanja i povreda, na taj način što će se žile i korenov sistem obložiti vlažnom slamom, plevom ili piljevinom, a preko toga umotati plastična folija ili staviti u plastične džakove.

Kupci, amaterski voćari i vinogradari, često traže da im prodavci kupljene sadnice odmah pripreme za sadnju, tako što skrate koren i letorast kod voćnih sadnica, a kod loznih kalemova lastare i žile, što je sasvim pogrešno.

Po pravilu koren treba skraćivati neposredno pred sadnju u jamiće kako bi se sačuvala svežina. Kod loze lastar se skraćuje neposredno pred polaganje kalema u jamiće posle čega se pristupa sadnji kalema i zagrtanju (pokriva se petnaestak centimetara rastresitom zemljom kako bi se zaštitio od sušenja). Kod zasađenih voćnih sadnica prekraćivanje letorasta, na visinu na koju se želi formirati kruna, treba obaviti tek na proleće pred kretanje vegetacije.


Najgore je ako se orezane sadnice, bez ikakve zaštite dugo nose u ruci ili tako nezaštićene stave u prikolicu ili na prtljažnik automobila, što se, nažalost, u praksi često dešava. Zato kada pođete u kupovinu sadnica sa sobom obavezno ponesite dovoljno plastičnih vreća kako biste kupljene sadnice adekvatno zaštitili.


Kupujte isključivo zdravstveno isparvne sadnice koje imaju deklaraciju na karantinske bolesti i štetočine, kao i sertifikat.

Takav sadni materijal je bezvirusni i kvalitetan.

To ćete postići samo ako kupujete kod registrovanih rasadnika koji imaju tradiciju i svu neophodnu prateću dokumentaciju.

Često se u praksi dešava da kupite recimo bele kalemove loze a da dobijete crne ili sortiment koji uopšte niste želeli da osnujete. Kada se to otkrije, često je kasno za reklmaciju, a štete su izuzetno velike.

Bez obzira da li ste hobista ili profesionalac držite se ovih uputstava. Naravno greške su uvek moguće, ali se na ovaj način one svede na najmanju moguću meru.

Period kada ćete saditi odaberite sami, ali obavezno konsultujete stručnjake, agronome voćarsko-vinogradarskog smera.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković