Pravićeš me od blata: zemljane kuće opet u modi

Šta ako bismo vam rekli da možete sami da sagradite modernu kuću bez troškova za majstore, izolaciju ili crepove i da vam je potrebana samo dobra volja, malo obuke i dosta blata?

405
0
SHARE

Za izgradnju jedne ovakve kuće nije nam potrebno mnogo, jer je zemlja prirodni materijal koji u građevinarstvu mnogo daje, a malo traži. Bečejski arhitekta Jožef Ginder, u svojoj knjizi Vojvođanske kuće od naboja, kaže da je za izgradnju jedne kuće prosečne veličine bilo potrebno između 10 i 14 dana rada uz učešće celog sela.

Priča o zemljanim kućama nije nikakva retro tema, već svojevrsna retro moda, koja je iz sveta stigla pravo u Vojvodinu. Gradnja seoskih kuća vraća se njenom izvornom obliku, a stručnjaci kažu da je to jedan od najzdravijih stambenih gradnji.

Arhitekta Dragana Kojičić, stručnjak za zemljanu arhitekturu, vratila se u rodnu Vojvodinu kako bi primenila svoje znanje stečeno u Francuskoj i dokazala da ovakve kuće nisu samo prošlost, već i naša budućnost.

Dragana svake godine organizuje radionice na kojima deli znanje o specifičnom načinu gradnje ovakvih građevina, a verujući u budućnost kuća od blata nastao je i Centar za zemljanu arhitekturu Srbije u Mošorinu, nedaleko od Titela.

Kuće od blata, snovi od zlata

U svetu su odavno prepoznali vrednost kuća od blata, pa se tako u Nemačkoj za izgradnju ovakve kuće ne plaća građevinska dozvola, a Indija broji čak preko 65 miliona zemljanih kuća prema časopisu Down to Earth.

Zanimljivo je da su prvi soliteri u Jemenu, koji datiraju još iz 16. veka, građeni zemljom; zatim Peruanske piramide; grad Lion; deo Kineskog zida i najveća građevina od blata – džamija Đene u Maliju.

Nader Halili, amerikanac iranskog porekla, koji je radio za NASA-u na projektu naselja na Marsu, a kasnije i za Ujedinjene Nacije na programu izgradnje kuća za siromašne, osmislio je sistem izgradnje kuća od zemlje gde je za izgradnju kuće od 35 m2 potrebno samo oko 500$. Dobio je mnoge nagrade i po njegovom nacrtu su napravljene stotine sela po celom svetu.

Brojne su kuće od zemlje i u našim predelima, a postoji podatak da je jedna od najstarijih zemljanih kuća u Srbiji sagrađena 1878. godine u Gornjem Brestovcu, koja i danas ponosno stoji u centru sela. Međutim, fascinantnija činjenica je da se u Ečkoj nalazi Hram prenosa moštiju svetog oca Nikolaja iz 1711. godine koji je sagrađen upravo od zemlje! Ovaj hram je ujedno i najznačajniji zemljani objekat u našoj zemlji.

Zdrava kuća koja diše

Da li znate da trećina svetske populacije trenutno živi u kućama od zemlje? Zemlja je besplatna i dostupna svima, ekološki je materijal i odličan izolator. Leti je u kućama hladno, a zimi toplo.

Blatnjave kuće se zdrave, prijatne, propuštaju vazduh, dišu šupljikavim plućima. Odolevaju požarima, zemljotresima, uraganima i ostalim nepogodama na svim meridijanima.

Kao resurs, zemlja je jeftina, a od nje se gradi odvajkada u svim civilizacijama, širom sveta. Zidanje blatom pruža enormno zadovoljstvo zbog kontakta između dlanova i materijala.

Đurđevdanske kuće

Prema podeli koju je napravio CRAterre postoji 12 osnovnih tradicionalnih tehnika gradnje zemljom sa oko 100 varijacija, prilagođenih klimi i mestu gradnje. Metode koje se kod nas najčešće koriste za gradnju zemljom su naboj, ćerpič i pleter.

  • Naboj je uglavnom vezan za Vojvodinu. Pravi se u drvenim ili metalnim oplatama u koje se zemlja nasipa u slojevima i čvrsto nabija praveći monolitne, debele zidove.
  • Ćerpič je zastupljen na teritoriji čitave Srbije i predstavlja cigle od nepečene zemlje koje se suše na suncu, a potom koriste za zidanje nosećih zidova ili samo kao ispuna drvenoj konstrukciji.
  • Pleter je tehnika tipična za Srem u Vojvodini, gde se prvo postave drveni stubovi, potom se potkonstrukcija isplete od leske ili bagremca, a tek onda se oblepljuje blatnim malterom.

Nezaobilazna je i čatmara, kuća sa drvenom konstrukcijom na koju se kucaju letvice, a zemlja stavlja unutra.

Tradicionalno se počinjalno sa gradnjom posle Đurđevdana jer, kako kažu, zemlja tada ima dovoljno vlage, ali ne i previše. Da bi se napravio kvalitetan naboj potrebno je oko 10% vode.

Zemlja koja se kopala za temelj, koristila se kasnije za izgradnju zidova koji leti hlade, a zimi greju, upravo zbog svoje debljine koja može biti između 40cm i 1 metra. Tako debeli zidovi sporo upijaju toplotu, a isto tako sporo je i otpuštaju što ih čini dobrim termičkim regulatorom.

Još jedna sposobnost ovako konstruisanih zidova jeste da oni izvlače višak vlage iz vazduha i po potrebi ga oslobađaju, a još su i otporni na požar!

Zidovi unutar zemljanih kuća se kreče i na taj način se kostrukcija štiti od insekata, a podovi se premazuju lanenim uljem ili voskom, pa tako završeni podovi apsolutno pariraju svakom modernom materijalu. Pravilno mešanje blata prioritetna je zaštita zida od direktne kiše i sunca koji mogu oslabiti ili erodirati strukturu, pa je u kućama od blata ključno imati spoljašnju verandu koja mora biti pokrivena krovom kako blato ne bi oslabilo.