Povratak spelte

920
261
SHARE

Statistički podaci ukazuju da se preko 70 odsto stanovništva hrani hlebom, napravljenog najčešće od pšenice, koja je ujedno i najzastupljenija ratarska kultura. Kod nas, u Srbiji preko 500 hiljada hektara je pod pšenicom. Poslednjih decenija sve više se govori o organskim oblicima pšenice, a procenjuje se da oko 5 odsto od ukupno posejanih useva, predstavlja organska proizvodnja. Zato i ne čudi što se sve više govori o spelti(lat. Triticum spelta) ili kako se drugačije naziva krupnik ili pir, koja predstavlja preteču današnje pšenice.  


Njena istorija datira još iz vremena starih Egipćana, a prvi pisani podaci nalaze se u Bibliji, zbog čega je mnogi nazivaju i biblijskom žitaricom. Na naše prostore, naseljavajući tadašnju Panonsku niziju, donela su je mađarska plemena. Zbog komplikovanije obrade, ekonomske neisplativosti i stvaranja visokorodnih sorti, primat u proizvodnji, tada uzima pšenica, a organska spelta se sve manje gaji na njivama. Savremeno doba donosi i nove trendove, razvoj ekološke svesti stanovništva i potreba da se obezbedi bezbedna hrana, a sve više se proizvođača opredeljuje za gajenje ove, izuzetno zdrave žitarice. Najveća polja pod speltom su u Švajcarskoj, u dolini Rajne, a ne zaostaju i druge razvijene zemlje Evrope i Severne Amerike.
Mnogi je mešaju sa pšenicom, jer su iz iste familije Triticum. Ima visoko stablo, a zbog sklonosti ka poleganju, često su je ukrštali sa pšenicom. Na taj način su se povećavali prionosi biljke. Klas je dugačak, bez osja, a zrno duguljasto i usko. Iako na prvi pogled veoma podseća na pšenicu, razlike su pre svega u fizičkim, biološkim i nutritivnim karakteristikama. Spelta ima tvrdu opnu, koja čini 35 odsto ukupne mase zrna, što joj pruža veću otpornost na mrazeve i niske temperature, ali je i štiti od brojnih štetočina. Kada je vreme žetve, zrno ostaje u ljusci, koje se mehanički odstranjuje pre mlevenja. To je i jedan od razloga zbog kojih je proizvodnja spelte skuplja u odnosu na pšenicu. Ljuska od spelte se takođe koristi. Njome se pune jastuci, prekrivači, ležaljke.
Iako je njena proizvodnja skuplja, za njeno gajenje ipak nisu potrebni posebni uslovi. Ona je izuzetno otporna na spoljne faktore, ne zahteva posebno đubrenje zemljišta i jedino ne uspeva tamo gde je tlo puno teških metala. Nije potrebna specijalna agrotehnika, klimatski uslovi, kao ni hemijsko tretiranje pesticidima. Način setve i gusti plodoredi sprečavaju pojavu korova, pa samim tim nije potrebna zaštita herbicidima. Sve su to razlozi zbog kojih stručnjaci preporučuju organsku proizvodnju ove vrste žitarice.
Prinosi spelte se u proseku kreću od tri do četiri tone. Međutim, da bi se koristila u ishrani, neophodno je skinuti opnu, a samim tim se, smanjuje količina na oko 2 tone.  
Zaboravljena spelta se polako vraća na oranice naše zemlje, pa su poslednjih godina registrovani proizvođači u Valjevu, Zlatiboru, Bačkom Gradištu, mestima podno Avale. Sve više se može čuti o njenom kvalitetnom i otpornom zrnu, koji odlikuje nizak procenat glutena, bogatstvo belančevina, masti, biljnih vlakana, a sadrži i sve neophodne minerale i vitamine. Ima široku primenu, može se koristiti u vidu brašna, mekinja, griza ili testenine. Hranjive materije iz spelte ne opterećuju probavni sistem i imaju lekovito svojstvo na čoveka.

Sok od trave spelte
Mnogi koriste sok od trave spelte, kao prevenciju od mnogih bolesti. Jedno istraživanje, rađeno na Hipokratovom institutu, ukazuje na delotvornost ovog napitka u borbi protiv raka prostate, limfnih žlezda, debelog creva, ali i kod šećerne bolesti, osteroporoze. Sve više se primenjuje u terapiji čišćenja organizma i dijetetskom režimu ishrane.
Priprema soka od speltine trave otpočinje sadnjom ove žitarice. Može se gajiti i u kućnim uslovima, neophodno je samo odabrati manju posudu, u koju se stavlja zemlja i određena količina zrna spelte. Neophodno je da prostor bude topao i sunčan, najbolje bi bilo saksiju ostaviti pored prozora. Već nakon dva dana, redovnim zalivanjem, pojaviće se mladi izdanci. Dovoljno je 8 do 10 dana da trava izraste dovoljna za upotrebu. Ona se ne čupa, već se seče makazama. Travu staviti u blender, uz dodatak dve čaše vode, po ukusu mogu se dodati i kockice leda. Blendira se dok se ne napravi homogena, polu gusta tečnost. Dobijeni sok se procedi kroz gazu. Na taj način eliminiše se celuloza iz spelte, koja se ne rastvara u crevu čoveka. U sok se može dodati i voće po želji.
Svaki dan uzima se 4 do 8 kašika soka od spelte. Ovaj napitak piti najviše 20 dana, nakon čega je neophodno napraviti pauzu od 3 do 4 nedelje. Ono što je bitno, je da 3 sata pre i 1 sat nakon konzumiranja soka, ne treba jesti drugu hranu, već se samo pije prečišćena voda.

 

Ana Adzić – novinar