Ove nedelje bili smo u južnobanačkom okrugu u mestu Turija u Srbobranu. Ugostio nas je Miodrag Trifunović, koji je, nakon što je dao otkaz u jednoj firmi, odlučio da se vrati dedovini i poljoprivredi.

On nam je govorio o svom poljoprivrednom putu i ratarstvu kojim se trenutno bavi. Pozvao nas je i na čuvenu Kobasicijadu po kojoj je mesto Turija poznato, a koju ćemo, sigurno, posetiti.

Miodrag se bavi suvim ratarenjem već pet godina. Jedno vreme se bavio i ovčarstvom, međutim to se neslavno završilo, jer je cena otkupljenja bila slaba.

Na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Trifunović ima oko 120 jutara zemlje, seju kukuruz i soju, a u plodored su ubacili i žito, pa će samo vreme pokazati kako će proći sa ovim ulaganjem. Na zemlji koju imaju u okolini salaša rade i ogledna polja sa raznim kućama. Ove godine rade oglede sa sojom, a sledeće će raditi kukuruz jedne ugledne kuće.

Iako nije imao sreće sa subvencijama, on ne gubi nadu. Ima podršku ljudi iz Majevice iz Bačke Palanke, koji podržavaju mlade poljoprivrednike. Preko njih kupuju mehanizaciju i menjaju je za soju.

Miodrag za poljoprivredu kaže da je svakodnevni posao, koji zahteva obilaženje parcela, a okarakterisao ju je ko „veliku fabriku na otvorenom“. Kako vremenski uslovi mogu da se pogoršaju, ključna stvar je saradnja, pre svega sa osiguravajućim kućama, kojom je vrlo zadovoljan.

 

Prethodni tekstKoliko znači kvalitetna sadnica?
Sledeći tekstKako visoke škole utiču na rezultate domaće zemljoradnje?